OTKRIĆA brojnih bakarnih predmeta i peći, tokom petonedeljnih istraživanja arheologa prokupačkog Narodnog muzeja Toplica i Narodnog muzeja iz Beograda, na lokalitetu vinčanske kulture u Pločniku kod Prokuplja, mogu promeniti dosadašnja shvatanja ljuduske prošlosti. Prema rečima Julke Kuzmanović– Cvetković, muzejskog savetnika, pronađeni predmeti ukazuju na upotrebu metala znatno ranije nego što se to do sada verovalo, odnosno da je i u neolitu korišćen bakar.

- Tokom poslednjih iskopavanja otkriven je objekat veličine 40 kvadrata koji je predstavljao radionicu bakra, ili je bio stambeni objekat u kome se bakar prerađivao kao neka vrsta kućne radinosti - pojašnjava Julka Kuzmanović-Cvetković. Otkriveni objekat je bio srušen i prethodno spaljen, a predmeti pronađeni u njemu, prema dosadašnjim saznanjima, predstavljaju takozvanu gradačku fazu vinčanske kulture, na prelazu iz šestog u peti milenijum pre naše ere.

Pored posebno interesantnog bakarnog dleta, pronađeno je desetak posuda, ćupova, velikih zdela, vangli, što ukazuje da se tu dešavao metalurški proces. Ljudi su još u neolitu, tražeći sirovine za kameno oruđe, pronašli rudu bakra i počeli da proizvode predmete od nje. Time su generalno pomerena dosadašnja saznanja, jer se verovalo da postoji neolit kao mlađe kameno doba gde se glačani kamen koristio kao alat, a da se tek u eneolitu koristio bakar. Lokalitet Pločnik zapravo ukazuje da se uporedo sa kamenim oruđem koristio i bakarni alat. Pronalazak bakra značio je prekretnicu, jer su alatke mogle više i duže da se koriste, objašnjavaju muzejski savetnici Julka Kuzmanović-Cvetković i Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu.

Poslednja u nizu istraživanja na lokalitetu u Pločniku, otkrivenom još 1927. godine, bila su i najuspešnija, jer je prvi put otkrivena građevina sa celokupnim inventarom. Hemijska analiza, koja će uslediti, treba da pokaže odakle se dopremao bakar, odnosno gde su se nalazili bakarni rudnici.


RUDNA BOGATSTVA

- Geološka podloga ovog kraja, koji zapravo predstavlja "jednu veliku bakarnu žicu" od Tiovca, sela iza Kuršumlije, pa do Kopaonika, ukazuje na neistražena rudna bogatstva - ističe Julka Kuzmanović-Cvetković, naglašavajući da se pretpostavlja da Toplica raspolaže velikim resursima.


ISTRAŽIVAjA

Arheološka istraživanja u Pločniku, jednom od najvećih lokaliteta ne samo u Toplici već i ovom delu Evrope, finansiralo je Ministarstvo kulture, dok je pre početka ovogodišnjih istraživanja georadarska ispitivanja lokaliteta obavio Vlada Miletić sa lokaliteta Viminacijum.