Pesniku Aleksandru Semjonoviču Kušneru, jednom od najvećih ruskih liričara druge polovine 20. veka, u sredu je na svečanom otvaranju 38. međunarodnog festivala poezije “Smederevska pesnička jesen” uručena glavna nagrada ovog festivala “Zlatni ključ Smedereva”.
- Vrlo sam se obradovao što uopšte postoji takav festival. O njemu ranije ništa nisam znao. Posebno mi je bilo drago što je žiri festivala “Smederevska pesnička jesen” odlučio da meni da nagradu. Prijatno je kada poznanstvo i prijateljstvo sa jednom zemljom počinje ovakvim priznanjem. Nikada do sada nisam bio u Srbiji i ovo je moj prvi susret sa vašim gradom - rekao je Kušenar na početku našeg razgovora.
Priznati pesnik i esejista kaže da se ovih dana u Rusiji mnogo govori o Srbiji.
- Brinemo se i uznemireni smo zbog svih problema koje Srbija ima. Nerviramo se zbog Kosova, naravno da smo na strani Srba. Znamo da su Srbi hrabar narod, kulturni, obrazovani i civilizovani. Vuku svoje korene iz vrlo stare prošlosti povezane sa Vizantijom i Grčkom. Vi Srbi i mi Rusi imamo mnogo zajedničkih interesa. Rusija je prilično propatila u ovom veku i prošla pretužna iskustva. Mnogo smo izgubili između ostalog i iskonske ruske zemlje. Samim tim što Rusija i Srbija poseduju takvo visoku i fantastičnu kulturu, prvenstveno poeziju nama ništa nije teško - veli pesnik.
Kušner je član Saveza pisaca SSSR od 1965. i Ruskog PEN kluba, a od 1987. glavni urednik je čuvene edicije “Biblioteka pesnika” od 1992, a od 1995. edicije “Nova biblioteka pesnika”i član je uredništva časopisa “Zvezda”, “Kontrapunkt” (od 1998) i virtuelnog časopisa “Art-Peterburg” (od 1996). Trenutno živi u Sankt Peterburgu.
- U suštini čovek je, kako god mi pogledali, smrtan, ali reč ostaje za vjeki vjekova. U svojoj poeziji govorim o životu i smrti. Još uvek me raduje i uzbuđuje način na koji je ustrojen život, priroda, Bog, ljubav, deca, pejzaži... Ne mogu sve nabrojati, jer me uzbuđuje vizuelni efekat svakog tog dela. Uvek sam izbegavao u svojoj poeziji publicistiku i žurnalistiku. To ne sme da zauzme mesto u mojoj poeziji. Stihovi, poezija imaju svoju specifičnost, kao muzika i slikarstvo. Nema potrebe da se poezija zanima politikom - kazuje pesnik.
Na njega su, kako kaže, veliki uticaj ostavili Puškin, Tjutčev, Pasternak, i neki drugi ruski pesnici. Od engleskih izdvojio je prevodioca Filipa Lakina.
- Volim i cenim antičku poeziju počev od Arhiloha i Homera završavajući sa Katulom i Horacijem. Nekada sam prevodio srpsku poeziju, ali nisam posebno znao nijednog pesnika.

DVOJEZIČNA “LIRIKA”
POVODOM dodeljivanja nagrade “Zlatni ključ Smedereva”, u izdanju “Smederevske pesničke jeseni” objavljeno je dvojezično izdanje Kušnerove poezije, pod naslovom “Lirika” (izbor i pogovor M. Sibinovića, prevod Vere Horvat i M. Sibinovića).