OPUS Miodraga Pavlovića, po mišljenju mnogih, jednog od najvećih živih srpskih pesnika, čine na desetine pesničkih knjiga, kapitalnih za modernu srpsku poeziju. Najnovija zbirka stihova i poetskih zapisa "Rajske izreke", u izdanju "Zavoda za udžbenike", koja je, kako kaže, dugo nastajala, zaokružuje i kruniše njegovu poluvekovnu zamašnu i plodonosnu pesničku misiju.
- Moja duhovna evolucija u "Rajskim izrekama" došla je do one tačke do koje sam kao ličnost uopšte mogao da stignem - kaže Pavlović. - To se vidi naročito u poslednjim pesmama ove zbirke. Došao sam do nekog mog završetka, koji nije zaključak.

Znači li to da ste u "Rasjkim izrekama" došli i do jedinstvenog pesničkog stava? Možete li ga jasno definisati?
- Došao sam do završne tačke koju sam imao u vidu tokom duge pesničke, stvaralačke i duhovne evolucije, koje je po mom osećanju počela sa zbirkom "Mleko iskoni". Osećam se privilegovanim što sam doživeo mogućnost da ostvarim to što sam zamislio. Dosta tačno sam znao šta sam hteo. Mnogima to nije bilo dato. Sudbinska je stvar da jedan projekt doterate do kraja. Sa ovom knjigom, sa zbirkom "Život u jaruzi" i sa mojim poslednjim romanom "Besovski vrtlozi" osećam da sam počinio ono što sam hteo i što su moje moći dopuštale.

Nećete više pisati?
- Ništa tu nije isključeno. Moje delo je dosta razuđeno, pa neki kraci te razuđenosti mogu da traže svoj nastavak. Možda će to biti nov zadatak, započnjanje novog dela. Ali, ovaj projekt je završen.

U naslovnoj pesmi "Rajske izreke" kažete da sve upućuje na to da je čovek spletka koja dovodi do izgnanstva, ali ne i do razrešenja...
- Kažu da je svet ono, a Bog je ono, a čovek je ovo. Pesnik ne može da pristane na ta pojednostavljenja, inače ne bi bio pesnik. To svođenje na nekoliko jasnih formulacija znači celu zagonetku našeg postojanja svesti na nekoliko davno izrečenih banalnih istina. Pesnik je tu da doživi zagonetnosti postojanja.

U vašem stvaralaštvu primetni su uticaji religijskog i mitskog, posebno u ovoj zbirci?
- Duhovnost je nešto što čovek zaista doživljava. To ne može da se rasplete u nekim formulama. Poezija nije filozofija koja traži završene formulacije. Poezija sažima sve suprotnosti koje se dese. Zato sam se bavio raznim stvarima u životu, i naukom i filozofijom i umetnošću. Pesma je sinteza svih tih disciplina. Koreni proevropske i svetske civilizovanosti su i u svetogorskoj tradiciji. Sveta gora sadrži najsublimnija iskustva, ali istovremeno tamo se prenose i neka vežbanja iz ranijih vekova i sa drugih kontinenata kao što je indijska mistika i kineska taoistička filozofija. Zato je za mene Sveta gora okvir u kojem rado sagledam svoja iskustva. Volim da ih smestim u taj okvir.

Pa, i celo poglavlje posvetili ste požaru u Hilandaru. Taj oganj hoće "da nam nešto kaže"?
- Nema neke posebne poruke. Delovanje kosmičkih demonskih sila oličenih u vatri doživeo sam tragičnim. I taj ciklus se završava viđenjem slova u daljini. Slovo po starim slovenskim zakonima znači da je reč koja sve rezimira, ali ne može samu sebe da definiše, zato što je ona istovremeno i materijalna i duhovna.

"Rajske izreke" su već dobile "Vilenicu", srednjoevropsku nagradu za poeziju u Sloveniji...
- Dok je knjiga još bila u rukopisu poslao sam je slovenačkom izdavaču. Dopala im se i ono što se retko dešava - odmah su uzeli da je prevode. "Rajske izreke" objavljene i u Nemačkoj, dvojezično - na nemačkom i srpskom jeziku.

I, dopadaju li vam se vaše pesme na tuđem jeziku?
- Na slovenačkom jeziku moje pesme zvuče božanstveno. Slovenački jezik ima neke arhaizme koji se dobro prilagođavaju jednom delu moje poezije. Na nemačkom druga vrsta pesama dolazi do izražaja, one sa izraženom filozofskom notom. Izostavio sam dve pesme iz srpskog izdanja "Rajskih izreka", ali kad sam ih pročitao na nemačkom - rekao sam neka ostanu.


MANjE ŽURIM

- DANAS pišem teško, ali ovo kako pišem danas meni odgovara. Duže mislim. Ne prepuštam se verbalnoj najezdi koja u meni može da uzme maha. Mnogo duže razmišljam o okvirima, o simbolici koja treba tu da se nađe. Uspevam da siđem u dubine koje racio ne može da kontroliše. Pišem dve tri pesme za pola godine. Što manje vremena imam ispred sebe - to se manje žurim.


MNOGO SANjAM

- MNOGE stvari u životu su hermetične i zagonetne. I one koje se čine najjednostavnijim su zagonetne. Čak i ono što sanjamo, mnogo sanjam, i to je hermetično. Ne znamo tačno šta to znači, ali ipak nastavljamo da sanjamo svake noći. Tako je i sa poezijom koja sadrži tajnu smisla i tajnu same reči. Sama reč je nedokučiva. Zadatak pesnika je da našu svest, onakvu kakva je došla do ovog vremena, pomeri dalje.