Prošlo je 130 godina od rođenja jednog od naših najvećih književnih kritičara Jovana Skerlića(1877-1914), koji je u svojoj kratkotrajnoj karijeri ostavio delo bez premca u srpskoj književnosti. Tim povodom Univerzitetska biblioteka objaviće kritički zbornik, na kojem rade Danica Filipović i Nikola Markov, savetnici u Odeljenju za retkosti. U ovoj knjizi po prvi put naći će se nepoznata Skerlićeva prepiska sa značajnim ličnostima tog doba, suprugom, sestrom, kao i porodične fotografije, koje će Biblioteka dobiti od njegovih potomaka iz Francuske.
- Sigurni smo da će se za ovo delo posebno zaineresovati naši književni istoričari - kažu priređivači. - Skerlić je uporedo sa književnim stvralaštvom, isto tako neumorno radio na političkom i nacionalnom polju. Retko da se u bilo kojoj enciklopediji može naći toliko značajnih ličnosti, koje su obeležile vreme od 1890. do 1914, a koja se pominju u Skerlićevoj ostavštini. Većina pisama je dosta oštećena, na sreću mnoga smo uspeli da pročitamo. Nekoliko pisama je pisano na gotici, pa su nam kolege iz Berlina pomogle da ih transkribujemo.
Njegova sestra Jelena, koja je bila udata za Vladimira Ćorovića, pre nešto više od pola veka objavila je pisma koja je čuvala. Ali, neobjavljena pisma njegovih prijatelja, poznanika, saradnika dodatno osvetljavaju Skerlićevu ličnost i govore o tadašnjim društvenim prilikama, političkoj situaciji i mentalitetu srpskog naroda...
- Kada sam se prvi put susrela sa pismima koja se čuvaju u Biblioteci iznenadila sam se zašto su sa svih skinute poštanske marke. Neko je izgleda voleo da ih cepa, pomislila sam. Kasnije, otkrila sam da je cela prepiska slučajno pronađena u korpi za otpatke, jer su Austrijanci, znajući za Skerlićev politički rad, detaljno pretresli stan, tražeći neki dokaz koji bi mogao da optuži Srbe za izbijanje Prvog svetskog rata.
Prepiska pokazuje da je Skerlić bio duševan čovek, uvek spreman da pomogne u nevolji. Goreo je od mnogo posla i obaveza. A molbe za pomoć stizale su sa svih strana.Jovan Dučić se razboleo u vreme dok je bio student. Molio je Skerlića, koji je bio urednik Srpskog književnog glasnika, da mu unapred isplati honorar, jer nije smeo da se vrati kući, a da ne završi studije. Novac je slao i Branku Lazareviću, koji je bio njegov student u Nemačkoj. Svi su u njemu videli spasioca: “Ja vam ostavljam menicu, molim vas najlepše budite tako dobri regulišite mi ovo plaćanje.”,”Molim te poradi još odmah da mi se odobri odsustvo. “,”Ako vam je Bog dao pošaljite mi koju desetinu dinara i ja ću vam pošteno odraditi.”, “Budite mi tako naklonjeni pa pospešite rešenje.”,”Lepo vas molim pošto se nalazim u vojsci da naredite da mi se honorar za odštampanu stvar odmah pošalje. “.
Skerlić se dopisivao sa Aleksom Šantićem, Veljkom Petrovićem, Milanom Savićem, Simom Pandurovićem, Vasom Pelagićem i još mnogim istaknutim misliocima tog vremena u kojem je “cvetala” ideja jugoslovenstva. Taj deo prepiske posebno je zanimljiv, jer se u njemu otkrivaju njihove ideje i planovi kako da ih sprovedu. Smatrali su da treba više da se “ukrštaju” i da se između sebe druže, a manje da se oslanjaju na političare, koji bi u jednom trenutku njihovu ideju podržali, a u drugom bi ih izdali.
Među piscima je i nekoliko pisanih verenici, kasnije supruzi, Klari.
- Pisao je lepa pisma svojoj supruzi, puna nežnosti i topline - primećuje Danica Filipović. - O tome je pisala Klara u svojim memoarima. Bila je to ljubav na prvi pogled, koja je 1902. krunisana brakom. Ali, njihovu sreću pokvario je dolazak za Beograd. Klara je bila razočarana činjenicom da će živeti u kući sa svekrom i Skerlićevim sestrama, koje je uz to morao da izdržava. Ostajalo je malo vremena za nju. Šetnje Knez Mihailovom bili su retki trenici koji su je činili srećnom.
Nažalost, osim nekoliko pisama Klari i par razglednica sa putovanja, među drugim spisima nema nijednog Skerlićevog pisma. Ali, pošto je prepiska trajala duže vreme na osnovu nje se može pretpostaviti šta je pisao i koji su bili njegovi stavovi. Bio je čovek sa izuzetnim radnim navikama, a opet mnogo su ga napadali. Samo u toku jednog dana objavljivano je po deset članaka protiv njega u različitim novinama. Ali, kada je umro ispraćaj je bio veličanstven, zaključuju priređivači.



UGLEDNA PORODICA
Skerlić je imao dve ćerke. Ljiljana je učila slikarstvo kod Bete Vukanović, a njena mlađa sestra umrla je rano. Neposredno posle njegove smrti, Klara i Ljiljana su na početku Prvog svetskog rata, prebegle u Francusku.
- Ljiljana je imala je dvoje dece, Žan Robera, koji je nedavno umro i Lenu. Lena se nikada nije udavala, a Rober ima dva sina. Obojica su nas toplo primili - kaže Danica Filipović. - Voleli su svoju baku. Drago mi je kad vidim kakvi su potomci Jovana Skerlića. Ostali su fina, ugledna porodica.