NEMA grane ni ogranka gde ne može stići Branka, jer za Branku sve su grane čedoljubne i humane - zapisao je davno Ljubivoje Ršumović. A ko bi bila junakinja njegovih stihova ako ne neumorna Branka Veselinović?

Glumica još od tridesetih godina prošlog veka,osnivač Fondacije za invalidnu decu i omladinu, počasni ambasador Unicefa i vatrogasni oficir, lutkar koji decenijama predano obilazi domove i bolnice, jedan od prvih nosilaca najplemenitijeg podviga našeg lista za životno delo,počasni građanin Novog Sada i Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, konačno, već 56 godina odani saputnik kolege Mlađe Veselinovića... Šta sve nije stalo u 88 godina života ove nestvarno čile žene,uvek nasmejane i pune planova!
Lepa reč i osmeh za svakoga,odsustvo ljubomore i sujete(tog gotovo neizbežnog pratioca mnogih karijera), srdačnost i otvorenost, nedavno su se još jednom potvrdili na proslavi Ateljea. I Branka i Mlađa, sasvim spontano,kada je Ružica Sokić izašla za mikrofon,dečje iskreno, u glas, dobacili su:"Što si lepa,Ružo!" Možda je baš u toj toplini i nezlobivosti, najbolji odgovor na tajnu o vitalnosti bračnog i umetničkog para.
- Šestu sezonu igram u Držićevom "Skupu" na sceni Jugoslovenskog dramskog, a po domovima kulture i penzionera već tridesetak godina ne prestajem da izvodim monodramu "Detelina sa tri lista" - kaže uvek vedra Branka(1918), najstarija aktivna glumica na Balkanu. - I što sam starija sve slađe igram!
A počela je još 1938. godine.Prvi profesionalni izlazak na scenu bio je u predstavi "Evica u gradu" Srpskog narodnog pozorišta. U toj sezoni Branka je imala čak sedam glavnih uloga. Ipak, prelazi u Beograd u Umetničko pozorište koje je okupilo grupu mladih glumaca.Između ostalih, tu su Rahela Ferari, Viktor Starčić, Mira Stupica, Kapitalina Erić.Za vreme okupacije Nemci su im zabranili rad, a Branka postaje - kako kaže - "skromni" ilegalac s devet meseci staža u nabavljanju hrane i lekova...
- Po završetku rata, u Jugoslovenskom dramskom sam se našla od samog osnivanja,1947. godine. Moja prva uloga bila je Francka u "Kralju Betajnove", s Marijom Crnobori u alternaciji - priseća se popularna glumica. - Pozorištu na Cvetnom trgu ostala sam verna do penzije,nisam ga napuštala ni kad je izgorelo. U međuvremenu, bilo je i priznanja. Jedno od najdražih je Sterijina nagrada za ulogu Gine u "Ožalošćenoj porodici". Ali, ako bi trebalo da izdvojim neki od naslova u stotinak predstava tokom karijere, naravno,ne bih zaboravila "Majku hrabrost". Mlađa i ja igrali smo je 1956.godine,u Kanzasu(SAD) i to na engleskom jeziku!
Za brak sa Mlađom "kriva" je Mira Stupica,njihova venčana kuma.Bili su Ursula i Bepo u "Ribarskim svađama"(režija Bojan Stupica)kada je Mira došla na ideju da ih spoji kao par.
- I tako, drugujemo gotovo šest decenija. Prošli smo kroz ljubav,razumevanje i nerazumevanje.Opstali, zahvaljujući neumornom radu. Jer i moj Mlađa je svih ovih godina pisao,prevodio, igrao na sceni. Eto,nedavno smo nabavili novi štampač. Naravno, da smo se obučili na kompjuteru. Mislim da je važno biti "optimistički razapet". Dnevno dobijem toliko poziva i apela za pomoć, da ne stižem da primetim da li sam se razbolela ili ostarila. Pomažući drugima, najviše pomažem sebi. Penzija mi je odnedavno 21 hiljadu dinara. Ne žalim se. Nas dvoje smo stari, ne jedemo mnogo pa nam je i dosta...
Branka veruje da su za njenu vitalnost na pragu desete decenije zaslužni geni, ali i vaspitanje. Majka je bila aktivista u Crvenom krstu, otac bibliotekar i prevodilac Matice Srpske. U kući klavir i šestoro dece,najstarija Jelena Ćosić i pesnikinja:
- Svi smo rado pevali. Nas osmoro, porodično. Kasnije sam bila i član hora Prvog beogradskog pevačkog društva pri Sabornoj crkvi. Život sam provela u veri, ubeđenju da je svet dobar. Imala sam pet i po godina kada sam sa majkom stala na ulični ćošak, s pikslom u ruci za prilog Crvenom krstu. I tako, celog života - držim tu pikslu...


SA MIJOM I ČKALjOM POLA VEKA
- NEDAVNO me je jedna žena,posle dodeljivanja ulice Čkalji,pitala kada ću ja dobiti svoju ulicu.Odgovorila sam :"Gospođo,ja se ne žurim!"
S Mijom i Čkaljom igrala sam pola veka.Družili smo se na televiziji i "Veseloj večeri".Najčešće sam imala glumačke role u komedijama,ali bilo je i onih pravih dramskih.Pamtim "Dugo putovanje u noć".I,inače,odlično pamtim:tekstove,reči,ljude.Ne samo memoriju već i dugovečnost mogu da zahvalim praštanju i saosećanju.To oplemenjuje i produžuje život.Pa i iz vaših "Novosti" desetak godina sam redovno nosila lutke i druge poklone deci,obilazila dnevno i po pet - šest bolnica. Odavno su ti klinci postali ljudi.