DVE isto­ri­o­graf­ske pu­bli­ka­ci­je: "Sa­kri­ve­na isto­ri­ja - Obre­no­vi­ći" i "Sa­kri­ve­na isto­ri­ja - Ka­ra­đor­đe­vi­ći" za­o­ku­pi­le pa­žnju i po­se­ti­la­ca pro­te­klog be­o­grad­skog Saj­ma knji­ga. U nji­ma su o Obre­no­vi­ći­ma i Ka­ra­đor­đe­vi­ći­ma pu­bli­ko­va­ni ar­hiv­ski ak­ti, ko­je jav­nost vi­di pr­vi put. Ci­ti­ra­ne su sta­re hro­ni­ke, ko­je su u Sr­bi­ji ob­ja­vlje­ne sa­mo jed­nom i usled ka­ra­đor­đe­vi­ćev­skih, a ka­sni­je ko­mu­ni­stič­kih za­bra­na, vi­še ni­kad. U de­ce­ni­ja­ma 20. sto­le­ća sra­ču­na­to su za­ba­šu­re­ne od jav­no­sti. Za de­lo­ve obe­ju knji­ga či­ji su auto­ri no­vi­nar "No­vo­sti" Mi­lo­rad Bo­šnjak i is­tra­ži­vač Slo­bo­dan Ja­ko­vlje­vić ko­ri­šće­ni su spi­si ino­stra­nih hro­no­gra­fa, onih ko­ji­ma je isto­ri­o­gra­fi­ja naj­po­u­zda­ni­je po­tvr­di­la va­lja­nost, ši­roj srp­skoj jav­no­sti ta­ko­đe ma­lo ili ni­ka­ko po­zna­tih.
"Sa­kri­ve­na isto­ri­ja - Obre­no­vi­ći" do­ku­men­to­va­no raz­ja­šnja­va stvar­no po­re­klo pri­pad­ni­ka ovog ro­da i nje­go­ve krv­ne ve­ze sa vla­dar­skim po­ro­di­ca­ma ono­vre­me­ne i sa­vre­me­ne Evro­pe, kon­tro­ver­ze oko nji­ho­vog vla­dar­skog de­la­nja u Sr­bi­ji i u eg­zi­lu, do­ka­za­ne ve­ze sa taj­nim dru­štvi­ma, "kro­ja­či­ma" evrop­ske isto­ri­je.
"Sa­kri­ve­na isto­ri­ja - Ka­ra­đor­đe­vi­ći" do­ku­men­to­va­no si­ste­ma­ti­zu­je po­re­klo ove bla­go­rod­ne vla­dar­ske po­ro­di­ce od Kli­me­na­ta, ple­me­na vi­še Ska­dra, tzv. Gor­nja ili Vi­so­ka Al­ba­ni­ja. Ar­hiv­ski ak­ti po­tvr­đu­ju, da su za to svo­je po­re­klo od­lič­no zna­li i sa­mi Ka­ra­đor­đe­vi­ći. Po­go­to­vo, kralj Pe­tar Pr­vi i pri­nic Pa­vle ko­ji je za njim naj­vi­še tra­gao, pre­ko is­tra­ži­va­ča ko­je je pla­ćao dvor.
Ko­a­u­to­ri pu­bli­ka­ci­ja su no­vi­nar Kom­pa­ni­je "No­vo­sti" Mi­lo­rad Bo­šnjak i sa­mo­stal­ni is­tra­ži­vač Slo­bo­dan Ja­ko­vlje­vić, a su­i­zda­va­či su "LIO" i "Do­si­tej" iz Gor­njeg Mi­la­nov­ca.