PRO­FE­SOR Uni­ver­zi­te­ta u Je­re­va­nu Bab­ken Si­mo­njan već šest go­di­nia po­ku­ša­va da na­pra­vi je­zič­ki most iz­me­đu svog i na­šeg na­ro­da i ob­ja­vi pr­vi srp­sko-jer­men­ski reč­nik. Sti­gao je na po­la pu­ta u ovom pi­o­nir­skom po­du­hva­tu i na­da se da će za tri go­di­ne reč­nik bi­ti od­štam­pan. Za­vr­šio je 13 slo­va sa oko 9.000 od­red­ni­ca.
Sve­stan je, ka­že, da će ovom knji­gom ve­za iz­me­đu dva na­ro­da, ko­ja po­sto­ji već 700 go­di­na, bi­ti još te­šnja. Ra­di po­la­ko i str­plji­vo, ka­ko mu se ne bi pot­kra­le gre­ške ili iz­o­stao ne­ki po­jam.
- Ne že­lim da raz­mi­šljam mno­go o va­žno­sti ovog po­du­hva­ta, jer bih ose­ćao pre­ve­li­ku od­go­vor­nost - pri­ča dr Si­mo­njan.
- Za­poč­nem no­vo slo­vo, mu­čim se, a on­da kao da po­le­tim, re­či do­la­ze sa­me. Vi­še od tri de­ce­ni­je iz­u­ča­vam srp­ski je­zik i kul­tu­ru. Bio sam sa­mo­uk, učio iz ru­skih udž­be­ni­ka, a ka­sni­je se usa­vr­ša­vao u Be­o­gra­du. Od ta­da je va­ša ze­mlja u me­ni i ja u njoj. Kod ku­će mi ka­žu da sam je­di­ni Sr­bin u Jer­me­ni­ji, a ov­de ka­ko sam naj­ve­ći Jer­me­nin u Sr­bi­ji,
Si­mo­njan je do sa­da pre­veo sti­ho­ve na­ših naj­ve­ćih pe­sni­ka, de­lo­ve "Gor­skog vi­jen­ca", a autor je i an­to­lo­gi­je srp­skog pe­sni­štva 20. ve­ka "Ko­so­vjan arev" (Ko­sov­sko sun­ce). Na­šle su se tu pe­sme Cr­njan­skog, Rast­ka Pe­tro­vi­ća, Vas­ka Po­pe, De­san­ke Mak­si­mo­vić... Na­me­ra­va da svo­jim ze­mlja­ci­ma po­seb­nom pe­snič­kom knji­gom ot­kri­je svet Du­či­ća, Ra­ki­ća i Šan­ti­ća.
Srp­ski i jer­men­ski, iako iz gru­pe in­do­e­vrop­skih je­zi­ka, ne­ma­ju baš ni­ka­kve slič­no­sti, a i azbu­ke su pot­pu­no raz­li­či­te. Jer­men­sko pi­smo ima 37 slo­va. Čak i re­či ko­je u mno­gim evrop­skim je­zi­ci­ma ima­ju isti ko­ren, u jer­men­skom su sa­svim dru­ga­či­je - ep je vi­per­gu­tjun, ru­ža - vart, va­si­o­na - ti­e­zerk. Ima i onih ko­je su bi­le ne­pre­vo­di­ve, uglav­nom na­zi­vi je­la, pa su u reč­ni­ku osta­le u ori­gi­na­lu, uz ob­ja­šnje­nje na jer­men­skom.
Ka­da reč­nik bu­de go­tov, po­mo­ći će i da što vi­še srp­ske knji­žev­no­sti bu­de pre­ve­de­no na jer­men­ski. Na Uni­ver­zi­te­tu u Je­re­va­nu, gde pre­da­jem srp­ski je­zik, uvek imam po 10-15 stu­de­na­ta. Oni se in­te­re­su­ju za va­šu kul­tu­ru, isto­ri­ju, knji­žev­nost. Na­dam se da će na­sta­vi­ti da pre­vo­de i spa­ja­ju dva na­ro­da i dva je­zi­ka, kao što ja či­nim već tri de­ce­ni­je.

SA JER­MEN­SKOG
KA­DA za­vr­ši srp­sko-jer­men­ski reč­nik, dr Bab­ken Si­mo­njan na­me­ra­va da za­poč­ne još je­dan po­du­hvat - pi­sa­nje jer­men­sko-srp­skog reč­ni­ka. Ni nje­gov sa­da­šnji pro­je­kat ni­ko ne po­dr­ža­va. Na­da se da će, ka­da za­vr­ši lek­si­kon, mi­ni­star­stva kul­tu­re dve­ju ze­ma­lja po­mo­ći ob­ja­vlji­va­nje. Za sa­da, ra­di vo­lon­ter­ski.