NAJ­STA­RI­JI do­kaz o po­sto­ja­nju srp­ske dr­ža­ve, pe­čat kne­za Stro­ji­mi­ra iz 9. ve­ka, ču­va se u se­fu Isto­rij­skog mu­ze­ja Sr­bi­je i usko­ro će bi­ti pre­zen­to­van jav­no­sti. Sred­njo­ve­kov­ni zlat­ni žit, vi­sok sve­ga dva san­ti­me­tra, a te­žak sko­ro 16 gra­ma, ot­ku­pljen je na auk­ci­ji u Min­he­nu za 20.000 evra, za­hva­lju­ju­ći dr Đor­đu Jan­ko­vi­ću, pro­fe­so­ru Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta i pred­sed­ni­ku Srp­skog ar­he­o­lo­škog dru­štva, ko­ji je pre­ko svo­jih ru­skih ko­le­ga sa­znao za po­me­nu­tu auk­ci­ju.
Pro­fe­sor Jan­ko­vić ka­že da je o po­sto­ja­nju pe­ča­ta na saj­tu auk­cij­ske ku­će "Gor­ni i Moš" sa­znao sa­mo tri da­na pre auk­ci­je. O to­me je oba­ve­stio An­dre­ja Vu­ja­no­vi­ća, di­rek­to­ra In­sto­rij­skog mu­ze­ja Sr­bi­je, a za­tim su po­sla­li i zva­nič­ne do­pi­se pre­mi­je­ru i Mi­ni­star­stvu kul­tu­re. Sre­ćom, Mi­ni­star­stvo je od­mah od­re­a­go­va­lo.
- Ne zna se pre­ci­zno ka­ko je ovaj zlat­ni pe­čat do­speo u pri­vat­nu ne­mač­ku ko­lek­ci­ju, ko­ja je sa­dr­ža­la i mno­go dru­gih pred­me­ta sa Bal­ka­na od 6. do 12. ve­ka - ka­že Jan­ko­vić. - Auten­tič­nost pe­ča­ta mo­gla bi se utvr­di­ti he­mij­skom ana­li­zom ma­te­ri­ja­la, od­no­sno po­re­đe­njem sa zlat­ni­ci­ma iz tog pe­ri­o­da, ali po mom is­ku­stvu, za tim ne­ma po­tre­be. On je auten­ti­čan. Ve­ro­vat­no su ga sa­či­ni­li zla­ta­ri iz Ati­ne, So­lu­na ili Ca­ri­gra­da.
Pre­ma re­či­ma na­šeg sa­go­vor­ni­ka, u Bu­gar­skoj po­sto­je slič­ne ko­lek­ci­je pe­ča­ta, kao što je pe­čat ca­ra Si­me­o­na s kra­ja 9. ili po­čet­ka 10. ve­ka.
- Car Si­me­on je osvo­jio Sr­bi­ju iz­me­đu 924. i 931. go­di­ne i kod nje­ga su u iz­gnan­stvu bi­li Stro­ji­mir i Goj­nik, ko­je je nji­hov brat Mu­ti­mir prog­nao po­sle gra­đan­skog ra­ta.
Pret­po­sta­vlja se da su Goj­nik i Stro­ji­mir vla­da­li ne­kim te­ri­to­ri­ja­ma u Bu­gar­skoj, ve­ro­vat­no kao .upa­ni.
Iako osta­je ne­po­zna­ni­ca da li pe­čat po­ti­če iz do­ba Stro­ji­mi­ro­vog ži­vo­ta u Bu­gar­skoj ili to­kom vla­da­nja u Sr­bi­ji, sa­mo ot­kri­će ovog ži­ga jed­na­ko je ot­kri­ću ru­ko­pi­sa. Reč je o sve­do­čan­stvu o po­sto­ja­nju srp­ske dr­ža­ve tri ve­ka pre Ne­ma­nji­ća. O srp­skim kne­zo­vi­ma u to vre­me, od­no­sno od 7. do 10. ve­ka, pi­sao je i car Kon­stan­tin VII Por­fi­ro­ge­nit u svom de­lu "O upra­vlja­nju dr­ža­vom" ko­ju je na­me­nio svom si­nu.
- Ka­da po­ku­ša­va­mo da od­re­di­mo po­če­tak na­stan­ka srp­ske dr­ža­ve, obič­no su nam Ne­ma­nji­ći u sve­sti, jer nji­ho­vo po­sto­ja­nje mo­že­mo da po­tvr­di­mo kon­kret­nim objek­ti­ma. Za pe­ri­od ko­ji je opi­sao car Kon­stan­tin ni­smo ima­li tu vr­stu do­ka­za. Sa­da se po­la­ko sku­plja­ju opi­plji­vi po­da­ci ko­ji mo­gu da re­kon­stru­i­šu to do­ba i na osno­vu njih mo­že­mo da sa­gle­da­mo ka­ko je dr­ža­va funk­ci­o­ni­sa­la i u vre­me pre Ne­ma­nji­ća - do­da­je dr Đor­đe Jan­ko­vić.

RO­DO­SLOV
KA­KO JE car Kon­stan­tin Por­fi­ro­ge­nit za­be­le­žio, Knez Vi­še­slav bio je pr­vi po ime­nu po­zna­ti srp­ski knez, ko­ga je na­sle­dio nje­gov sin Ra­do­slav. Za­tim su sle­di­li Pro­si­goj i Vla­sti­mir ko­ji je us­peo da odo­li na­pa­di­ma Bu­ga­ra od 834. do 837. go­di­ne. Po­sle nje­go­ve smr­ti, Sr­bi­ju su po­de­li­la nje­go­va tri si­na Mu­ti­mir, Stro­ji­mir i Goj­nik. Stro­ji­mi­rov unuk Ča­slav vla­dao je Sr­bi­jom za vre­me Kon­stan­ti­na VII Por­fi­ro­ge­ni­ta.

PAR­ČI­ĆI
OSIM Stro­ji­mi­ro­vog ži­ga, iz tog pe­ri­od pro­na­đe­no je još par­če kr­ča­ga kod Če­ča­na na Ko­so­vu i da­nas se ču­va u Na­rod­nom mu­ze­ju. Na nje­mu se na­la­zi šest rec­ki, krst, i broj šest is­pi­san gla­go­lji­com za ko­ji se pret­po­sta­vlja da je naj­sta­ri­ji gla­golj­ski za­pis na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je. Jan­ko­vić sma­tra da je taj kr­čag ve­ro­vat­no slu­žio za pla­ća­nje po­re­za u vi­nu.

OKO VRA­TA
ZLAT­NI pe­čat vla­da­ra Stro­ji­mi­ra no­sio se oko vra­ta ili ru­ke. Ku­pa­stog je ob­li­ka i ima kru­žno nat­pi­sno po­lje sa kr­stom, oko ko­ga je grč­ki nat­pis "Bo­že, po­mo­zi Stro­ji­mi­ru".