KOM­PO­ZI­TOR Ivan Jev­tić kao da se za­re­kao: sva­ke go­di­ne naj­ma­nje jed­no nje­go­vo no­vo de­lo mo­ra da ima svet­sku pre­mi­je­ru. Na otva­ra­nju iz­lo­žbe Mi­la­na Ci­le­ta Ma­rin­ko­vi­ća, pre ne­ki dan, u Be­o­gra­du, iz­ve­de­na je "Ur­ne­be­sna uve­r­ti­ra". Ne mno­go pre to­ga pu­bli­ka je, ta­ko­đe u Be­o­gra­du, pr­vi put ču­la nje­go­vu Sim­fo­ni­ju "1804.".
U me­đu­vre­me­nu, Iva je ma­lo špa­r­tao po sve­tu, pro­mo­vi­sao svoj CD sa spo­me­nu­tom sim­fo­ni­jom u Ka­na­di, pri­su­stvo­vao, za­tim, se­ver­no-ju­žno­a­me­rič­koj pre­mi­je­ri svog Kon­cer­ta za tu­bu i or­ke­star u Ha­la­pi­ju, bli­zu Mek­si­ko-si­ti­ja. A po­sle pre­mi­je­re "Ur­ne­be­sne uver­ti­re" pro­sto je otr­čao u Či­ka­go na još jed­no pred­sta­vlja­nje svog CD-a.
* Ka­kvo de­lo je "Ur­ne­be­sna uver­ti­ra" i za­što joj je ta­kav na­slov?
- To je kra­će de­lo za sek­stet u ko­me su za­stu­plje­ni ur­ne­be­sni in­stru­men­ti - kla­ri­net, alt sak­so­fon, trom­bon, fa­got, kon­tra­bas i uda­ralj­ke. Uver­ti­ru sam kom­po­no­vao in­spi­ri­san sli­ka­ma svog dru­ga Ci­le­ta Ma­rin­ko­vi­ća. To je, za­pra­vo, nje­gov mu­zič­ki por­tret. Isto­vre­me­no, ova kom­po­zi­ci­ja je za­i­sta uver­ti­ra, za mo­ju bu­du­ću ope­ru. Že­leo sam da se opro­bam i u tim žo­vi­jal­nim vo­da­ma kom­po­no­va­nja - ka­že kom­po­zi­tor.
* A ka­da će bi­ti go­to­va i iz­ve­de­na ope­ra?
- O to­me još ne mo­gu da go­vo­rim. Ope­ru ću do­vr­ši­ti tek kad bu­dem znao ko će je iz­ve­sti.
* Zar ni­je lo­gič­no da de­lo naj­pre do­vr­ši­te pa da on­da tra­ži­te iz­vo­đa­če?
- U da­na­šnje vre­me ni­je. Ne mo­gu se­bi da do­pu­stim taj luk­suz da u jed­no de­lo ulo­žim dve go­di­ne ra­da, a da ni­sam si­gu­ran da će ono bi­ti od­mah iz­ve­de­no.
* To je bio slu­čaj i sa "Ur­ne­be­snom uve­r­ti­rom"?
- Po­kro­vi­telj ovog de­la bi­la je HVB ban­ka. To je za me­ne kao umet­ni­ka bi­la ve­li­ka sre­ća. Kad bi sva de­la ima­la po­kro­vi­te­lje!
* Na­sta­vlja­te da se ba­vi­te Sim­fo­ni­jom "1804." (za or­ke­star i gu­sle) i pro­mo­ci­jom CD-a, ko­ji je sni­mljen pri­li­kom pre­mi­jer­nog iz­vo­đe­nja, sa Sim­fo­nij­skim or­ke­strom RTS, di­ri­gen­tom Ro­ber­tom Ga­tom i gu­sla­rom Đor­đem Ko­pri­vi­com.
- To mi je jed­no od mo­jih naj­o­mi­lje­ni­jih de­la, jer sam u nje­ga uneo svo što je iskon­sko i ba­zič­no u me­ni - isto­rij­sko, ep­sko, mo­rav­sko, gu­slar­sko.
* Ku­da Vas pu­te­vi vo­de po­sle Či­ka­ga?
- Na­dam se da će to opet bi­ti Mek­si­ko. Po­sto­je iz­gle­di da mo­ja "1804." bu­de iz­ve­de­na u ovoj ze­mlji. U no­vem­bru ove go­di­ne moj Kon­cert za tu­bu i or­ke­star bi­će iz­ve­den u Be­o­gra­du, sa istim so­li­stom kao u Mek­si­ku, a so­li­sta je ve­li­ki maj­stor tu­be Erik Fric.