PE­SNIČ­KU na­gra­du De­san­ka Mak­si­mo­vić u 2006. go­di­ni do­bio je Alek Vu­ka­di­no­vić, za ce­lo­kup­no pe­snič­ko de­lo i do­pri­nos srp­skoj po­e­zi­ji, jed­no­gla­sno je od­lu­čio od­bor Za­du­žbi­ne De­san­ke Mak­si­mo­vić i ju­če sa­op­štio u Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci.
Alek Vu­ka­di­no­vić pred­sta­vlja oso­be­nu po­ja­vu u sa­vre­me­nom srp­skom pe­sni­štvu, oce­nio je aka­de­mik Lju­bo­mir Si­mo­vić, pred­sed­nik ži­ri­ja za do­de­lu ovog pri­zna­nja.
- On pri­pa­da onoj po­ro­di­ci pe­sni­ka či­je su ro­do­na­čel­ni­ce ne­ke dav­ne tra­va­re, ba­ja­li­ce i vra­ča­re, a ko­joj su pre nje­ga, ko u ve­ćoj ko u ma­njoj me­ri, pri­pa­da­li i Đor­đe Mar­ko­vić Ko­der, Vi­na­ver, Mom­či­lo Na­sta­si­je­vić, De­si­mir Bla­go­je­vić i Bran­ko Milj­ko­vić, a ko­ji­ma se u no­vi­je vre­me pri­dru­žio i Mi­lo­sav Te­šić - re­kao je Si­mo­vić, obra­zla­žu­ći od­lu­ku ži­ri­ja.
Alek Vu­ka­di­no­vić, pre­ma Si­mo­vi­će­vom tu­ma­če­nju, svo­ju po­e­zi­ju za­sni­va na shva­ta­nju je­zi­ka kao sred­stva ko­jim se ne ko­mu­ni­ci­ra s lju­di­ma ne­go sa tam­nim i ne­po­zna­tim si­la­ma, i ko­jim se ne raz­me­nju­ju prak­tič­na zna­nja, in­for­ma­ci­je i po­ru­ke ne­go ko­jim se iz­ra­ža­va­ju sa­dr­ža­ji i od­no­si ta­jan­stve­ni, ne­ja­sni, ne­iz­re­ci­vi.
- Ta­ko shva­će­nim je­zi­kom Vu­ka­di­no­vić is­ka­zu­je je­dan ču­de­san i ča­ro­vit svet, u či­jem mra­ku sve­tle ne­ke pla­ve ži­ške, i go­re ne­ke cr­ne lam­pe, na­lik na lam­pe ko­je smo gle­da­li u ve­čer­njim pej­za­ži­ma Mi­le­ne Pa­vlo­vić Ba­ri­li - iz­neo je Si­mo­vić.
Alek Vu­ka­di­no­vić je ob­ja­vio niz knji­ga: "Ku­ća i gost", "Tra­gom ple­na i ko­men­ta­ri", "Da­le­ki uku­ća­ni", "Po­noć­na ča­ro­va­nja", "Ukr­šte­ni zna­ci"...
Na­gra­du či­ne: po­ve­lja, sta­tu­e­ta De­san­ke Mak­si­mo­vić i nov­ča­ni deo, a bi­će uru­če­na 16. ma­ja u Bran­ko­vi­ni. U ži­ri­ju su ra­di­li i Ana Ćo­sić Vu­kić, Bo­ja­na Sto­ja­no­vić Pan­to­vić, Alek­san­dar Sto­ja­no­vić i Goj­ko Bo­žo­vić.