Ka­da je po­čeo rat u Bo­sni, Meh­me­da­li­ja Ah­mić i Slo­bo­dan Sto­ja­no­vić su bi­li je­da­na­e­sto­go­di­ša­ci i kom­ši­je: pr­vi ži­veo u Sre­bre­ni­ci, dru­gi u obli­žnjem bra­tu­nač­kom se­lu Do­nja Ka­me­ni­ca.
O Slo­bo­da­no­voj tra­gič­noj sud­bi­ni "No­vo­sti" su već pi­sa­le. Da pod­se­tim, jed­ne jun­ske zo­re 1992. on i nje­go­vi ro­di­te­lji us­pe­li su da se neo­pa­že­no is­kra­du iz se­la i ta­ko umak­nu lo­kal­nim Ala­ho­vim rat­ni­ci­ma. Ali, ka­da su sti­gli na si­gur­no, shva­ti­li su da sa so­bom ni­su po­ve­li de­ča­ko­vog psa lju­bim­ca.
Slo­bo­dan je bio ne­u­te­šan: ni­je se­bi mo­gao opro­sti­ti što je iz­dao ono­ga ko ne bi nje­ga ni­ka­da iz­dao. I su­tra­dan, pre do­ruč­ka, iz­ne­na­da se za­tr­čao pre­ma na­pu­šte­noj ku­ći. Po svo­ju ku­cu... Ule­teo je pra­vo u ru­ke svo­jim dže­la­ti­ma. Zver­ski je mu­čen no­žem i po­tom eg­ze­ku­ti­ran hi­cem u sle­po­oč­ni­cu iz ne­po­sred­ne bli­zi­ne. Nje­gov je­di­ni i neo­pro­sti­vi greh je bi­la pri­pad­nost srp­skom na­ro­du!
Sko­ro go­di­nu da­na ka­sni­je, tač­ni­je 17. ma­ja 1993. ne­sre­ća se ob­ru­ši­la i na Slo­bo­da­no­vog kom­ši­ju i vr­šnja­ka Meh­me­da­li­ju. U po­tra­zi za pa­ke­ti­ma hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći, ko­je su ta­da sta­nov­ni­ci­ma Sre­bre­ni­ce ba­ca­li iz he­li­kop­te­ra i ma­lih avi­o­na, de­čak je na­i­šao na je­dan či­ja se alu­mi­nij­ska fo­li­ja za­pa­li­la. Dok je va­dio kon­zer­ve i dru­ge stva­ri iz pa­ke­ta, va­tra mu je za­hva­ti­la ode­ću...
U sre­bre­nič­koj bol­ni­ci ni­su ima­li ni zna­nja ni le­ka za te­ške po­vre­de na Meh­me­da­li­ji­nom te­lu, pa je na in­ter­ven­ci­ju Me­đu­na­rod­nog cr­ve­nog kr­sta i "Le­ka­ra bez gra­ni­ca" - de­čak hit­no pre­ba­čen na VMA u Be­o­grad!
Meh­me­da­li­ja je bio u ve­o­ma kri­tič­nom sta­nju, čak 65 od­sto ko­že mu je stra­da­lo od du­bin­skih ope­ko­ti­na. Za­to su le­ka­ri bi­li pri­si­lje­ni da u po­moć po­zo­vu i do­bro­volj­ne da­va­o­ce ko­že.
Ja­vi­lo se njih vi­še od dva­de­set! Upr­kos ra­tu i rat­nim po­de­la­ma i psi­ho­za­ma, svi oni su u Meh­me­da­li­ji vi­de­li sa­mo ne­sreć­nog de­ča­ka, a ne pri­pad­ni­ka "pro­tiv­nič­kog" mu­sli­man­skog na­ro­da.
De­ča­ku je ura­đe­no 11 ope­ra­ci­ja. U to vre­me na­ša ze­mlja je bi­la pod sank­ci­ja­ma, pa su i na VMA ite­ka­ko ku­bu­ri­li i sa naj­o­snov­ni­jim le­ko­vi­ma i me­di­cin­skim sred­stvi­ma. Ali, za Meh­me­da­li­ju ni­je sme­lo ni­šta da fa­li. Na kra­ju, ka­da je 19. ja­nu­a­ra 1994. de­čak ot­pu­šten sa VMA kao iz­le­čen, ra­ču­ni­ca je po­ka­za­la da je nje­go­vo le­če­nje ko­šta­lo tač­no 100.137,71 ame­rič­kih do­la­ra.
Po iz­la­sku sa VMA de­čak je sku­pa sa ro­di­te­lji­ma do­bio azil i da­lju zdrav­stve­nu ne­gu u jed­noj od za­pad­nih ze­ma­lja. Ta­ko je pri­ča o nje­go­voj ne­sreć­noj rat­noj sud­bi­ni, ipak, do­bi­la sre­ćan za­vr­še­tak. Za raz­li­ku od one ko­ja je za­de­si­la nje­go­vog vr­šnja­ka i kom­ši­ju Slo­bo­da­na...
A pre de­se­tak da­na Slo­bo­da­no­va maj­ka je ur­gent­no sme­šte­na u zvor­nič­ku bol­ni­cu. Ži­vot joj je bio u pi­ta­nju, pa su se i mno­gi upu­će­ni u nje­nu po­ro­dič­nu tra­ge­di­ju od­mah an­ga­žo­va­li ka­ko bi je pre­ba­ci­li na VMA.
Ali, ni­su po­mo­gle ni naj­ja­če ve­ze. Ni­je pri­mlje­na, jer Re­pu­bli­ka Srp­ska još ni­je iz­mi­ri­la du­go­ve za le­če­nje nje­nih gra­đa­na u vre­me ra­ta u Bo­sni...