У ДВОРЦУ Кло-Лисе, у долини Лоаре, надомак града Амбоаз, пре пет векова, 2. маја, умро је сликар, архитекта, инжењер, научник, проналазач, визионар, универзални геније, каквог ни пре, ни после, историја човечанства није изнедрила - Леонардо да Винчи. Његово име и данас је симбол за "ренесансног човека", свестраног ствараоца својственог тој епохи.

Легенда каже да су му последње речи биле: "Увредио сам Бога и људски род јер мој рад није досегао квалитет који је требало." Према једном другом предању издахнуо је на рукама француског краља Франсоа Првог. Ову сцену је три века касније насликао Доминик Енгр, али има истраживача, који побијају аутентичност догађаја, и тврде да је у време када је Леонардо умирао, млади монарх био удаљен читав дан јахања.

На француски двор, фирентински геније, стигао је 1516. већ оронулог здравља, после смрти свог дугогодишњег финансијера Ђулијана ди Медичија. Као шездесетчетворогодишњак се из Рима, упутио преко Алпа, носећи, како су неки биографи забележили, у бисагама уролану "Мона Лизу", али и још неке радове. Чак трећина сликарског опуса овог Италијана, тако се после његове смрти нашла у Француској.

Готово невероватно звучи податак да је аутор портрета са најтајанственијим осмехом на свету, чија слава не јењава ни 500 година после смрти, иза себе оставио тек 15 до 20 слика. Међу њима је и славна "Тајна вечера" из цркве Санта Марија дела Грације у Милану, а последњих месеци научници са Оксфорда оспоравају Леонардово ауторство када је у питању најскупља слика продата на једној аукцији - "Салвадор Мунди". Лувр из Абу Дабија за њу је платио више од 450 милиона долара.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Матијини стихови стубови духовности

Много тога је и данас мистериозно и интригантно не само у сликарском делу, већ и укупној умној заоставштини генија, рођеног 15. априла 1452. године, у ванбрачној вези адвоката Пијера, настањеног у Фиренци и сиромашне девојке Катерине из Винчија. Дечак који се истицао у математици, писању и музици, већ са 15 година постао је шегрт чувеног Верокија, у чијој радионици је упознао и Ботичелија.

"Тајна вечера"


У службу миланског војводе Сфорце ступио је 1482. да би се после његовог пораза од Француза, преко Венеције, вратио у Фиренцу. Још једном ће га животна путања водити преко Милана, и одвести до Рима, где у исто време стварају Рафаело и Микеланђело.

Поред пробраног и значајног ликовног опуса, а чине га још и узбудљиви и бројни цртежи (сачувано их је око 4.000) и студије, постоји и велики број свезака (разних кодекса) у којима је бележио открића из анатомије, астрономије, геометрије, грађевинарства, хидраулике, физике, технике, војног инжењерства. Због специфичног начина на који је писао, здесна улево, ови списи се дешифрују, помоћу огледала... У његовим визијама настајале су скице многих машина, направа, изума, који ће постати део свакодневице, тек неколико векова после. Оставио је скице за хеликоптер, падобран, аутомобил, тенк, скафандер, калкулатор, хидрауличну тестеру...


"Дама са хермелином"


Пола миленијума од Леонардове смрти биће обележено изложбама широм света. У октобру ће се у Уфицију у Фиренци, пред публиком, као позајмица, између осталог, наћи и бележница - кодекс, на 72 стране, посвећен кретањима воде, фосилима и месечини, који је Бил Гејтс купио за 30 милиона долара 1990. У Библиотеци Реале у Турину, после две године рестаурације биће изложен његов чувени аутопортрет, док ће у Милану представити моделе најзанимљивијих машина. Научни музеј "Галилео" спрема поставку "Леонардо и његове књиге"....

У Дворцу Кло-Лисе, у коме је провео последње три године, биће представљена изложба посвећена таписерији "Тајна вечера", направљеној за краља Франсоа Првог. Лувр који чува пет Леонардових уља, међу којима је и "Мона Лиза", имаће меморијалну поставку у октобру. Једну од највећих појединачних колекција Леонардових бележница поседује британска краљица, а поводом 500 година од смрти уметника 200 листова ће се, крајем маја, наћи пред публиком галерије Бакингемске палате.

БИОГРАФИЈА

КАО допринос обележавању 500 година од Да Винчијеве смрти, издавачка кућа "Лагуна" и Адико банка представили су капиталну биографију Волтера Ајзаксона "Леонардо да Винчи", у преводу Горана Скробоње. На основу хиљада страница из Леонардових невероватних бележница и на основу нових открића о његовом животу и раду, Ајзаксон у књизи разоткрива великог уметника и научника повезујући његову уметност и науку.