Oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu danas je obeleženo i memorijalnim defileom "Pobeda slobode", tokom kojeg se od hotela "Moskva" na Terazijama do palate "Albanija" sa vojnog kamiona puštala radio-drama "Slobodni Beograd".

Počasni vod pitomaca Vojne akademije Vojske Srbije formirao je kolonu u kojoj su bili i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, drugi predstavnici Grada, Ministarstva odbrane, SUBNOR-a, kao i brojni građani.

Trideset diplomaca nosilo je replike zastava brigada koje su učestvovale u oslobođenju Beograda, a potomci onih koji su živote dali za oslobođenje Beograda pre 75 godina nosili su i slike svojih slavnih predaka.

Radio drama "Slobodni Beograd", koja je puštana sa vojnog kamiona tokom defilea nastala je po tekstu Milovana Vitezovića, u režiji Vladimira Putnika, predstavlja rekonstrukciju oslobađanja prestonice Srbije, u kojoj se osim radio stanice Moskva i London, javlja i Radio Beograd.

U drami je korišćen dokumentarni radio materijal, a scene su napisane prema uspomenama partizanske doktorke Saše Božović, partizanke Dane Milošević i prema knjigama "Razgovori Aleksandra Saše Nenadovića sa general - lajtnatom Kočom Popovićem" i "Uspomene generala Peke Dapčevića"

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić istakao je u izjavi za medije da Grad Beograd šestu godinu zaredom s ponosom organizuje memorijalni defile "Marš pobednika", sećajući se tako svih onih koji su dali svoje živote u oslobađanju Beograda u Drugom svetskom ratu.

Foto P.Mitić

Podsetio je na obnavlanje obeležavanja oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu od 2014. godine, navodeći da je odlukom Skupštine grada Beograda ove godine ozvaničena manifestacija "Dani pobede", kojom su objedinjeni datumi oslobođenja glavnog grada u dva svetska rata.

"Podsećamo se događaja iz naše istorije jer sećanjem na one koji su dali živote, sebi ukazujemo na to koliko je važna sloboda i koliko treba da je čuvamo. Posebnost obeležavanja ''Dana slobode'' jeste to što je u školama jedan čas posvećen važnim datumima naše istorije, 20. oktobru i 1. novembru, kako bi deca naučila šta se sve dešavalo u prošlosti i kakve smo sve žrtve dali da bismo danas bili slobodni", kazao je Vesić.

foto Z.Jovanović


U ime Grada Beograda, događaju su, između ostalih, prisustvovali zamenica predsednika Skupštine grada Beograda Andrea Radulović, pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, glavni urbanista Marko Stojčić i član Gradskog veća Fadill Eminović.

Po završetku memorijalnog defilea, na Trgu Republike, ruski nacionalni ansambl Aleksandrov održao je koncert povodom 75 godina od oslobađanja Beograda.

ALEKSANDROV NA TRGU REPUBLIKE U ČAST OSLOBOĐENjA BEOGRADA


Pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a povodom 75. godišnjice od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, ruski vojni ansambl "Aleksandrov" održao je danas svečani koncert na Trgu Republike u prestonici Srbije.

Koncertu na otvorenom prisustvovao je veliki broj građana, kao i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i učesnici memorijalnog defilea, koji je prethodno održan na potezu od hotela "Moskva" do palate "Albanija".

Ansambl Aleksandrov osnovan je 12. oktobra 1928. godine, a u početku je imao 12 članova i predvodio ga je Aleksandar Aleksandrov.

foto Z.Jovanović


Nastupali su na ratnim žarištima širom sveta, a Crvenu armiju 26. juna 1941. godine na front u toku Drugog svetskog rata ispratili su pesmom "Sveti rat".

Jedini su ruski hor koji je nastupao u sedištu NATO, 2007. godine, a izveli su upravo svoju pesmu "Sveti rat".

Nastupali su u Jugoslaviji, Avganistanu, Poljskoj, Finskoj, Siriji i mnogim drugim zemljama, a pevaju na gotovo svim jezicima sveta, uključujući kineski i indijski.

foto P.Mitić


Ansambl koji danas broji 200 članova, na repertoaru ima 2.000 numera.

Ansambl ovog hora zadesila je i nesreća 2016. godine, kada su 64 njihova člana izgubilo život u padu aviona, koji ih je poveo iz Adlera u Rusiji ka vojnoj bazi Hmejmim u Siriji.

foto P.Mitić


Povodom 75. godišnjice od oslobođenja Beograda, sadašnji rukovodilac ruskog vojnog ansambla "Aleksandrov" Genadij Sačenjuk je zajedno sa Vesićem položio vence u parku Aleksandrov u Beogradu.





POLOŽENI VENCI U PARK ALEKSANDROV

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i rukovodilac ruskog vojnog ansambla "Aleksandrov" Genadij Sačenjuk danas su, povodom obeležavanja 75-ogodišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, položili vence u parku Aleksandrov.

Pročitajte još: Sećanja oslobodilaca: Svi smo želeli u prvi ešalon

Vesić, koji je u ime Grada Beograda venac položio zajedno sa predsednikom gradske skupštine Nikolom Nikodijevićem i pomoćnikom gradonačelnika Andrejom Mladenovićem, najavio je da će u tom parku biti izgrađena mala muzička fontana, s koje će posetioci tokom određenog doba dana moći da čuju numere koje izvodi hor "Aleksandrov".

"Tada će ovaj park dobiti pun smisao i svakog dana podsećati Beograđane na vezu koji imaju Beograd i hora Aleksandrov", rekao je Vesić.

Pročitajte još: GODIŠNjICA OSLOBOĐENjA: Sudbonosni tok Beogradske operacije

On je dodao da je Beograd zahvalan Crvenoj armiji, "našoj ruskoj braći", na pomoći u oslobođenju grada pre 75 godina, ističući da prestonica Srbija jedina u svetu ima park Aleksandrov i da jedini ima posebnu vezu sa istoimenim ansamblom.

foto P.Mitić

Podsetio je da je, posle teške avionske nesreće u kojoj su skoro svi članovi hora Aleksandrov poginuli 2016. godine, doneta odluka da park, koji se nekada zvao Devojački park, dobije ime po tom ansamblu.

"To je imalo smisla da uradimo jer je Aleksandrov veoma popularan u Beogradu. U parku se nalazi i spomenik caru Nikolaju, a na ovom mestu nalazilo se rusko poslanstvo tokom 19. veka. Tako da je ovaj park na više nacina posvecen Rusiji", rekao je Vesić.

Vesić je zahvalio članovima ansambla "Aleksandrov" što svake godine dolaze u Beograd i dodao da će Beograđani i danas moći da ih na otvorenom čuju što se, naglasio je, ne dešava često ni u Rusiji.

"Danas ćemo zajedno sa njima proslaviti 75. godina slobode", naveo je Vesić.

Foto P.Mitić

Rukovodilac ruskog ansambla "Aleksandrov" rekao je da je za članove tog hora velika čast, ali i odgovornost, da prisustvuju proslavi 75-ogodišnjice oslobođenja Beograda.

"Uvek smo imali posebne odnose između hora Aleksandrov i Srbije", ocenio je Sačenjuk.

On je, u ime ansambla i članova porodica njihovih kolega koji su poginuli tokom avionske nesreće 2016. godine, zahvalio Gradu Beogradu i Srbiji da ovaj park ponese ime po tom ansamblu.

"Najvrednija stvar koju imaju ljudi su pamćenje i vera. To su dve stvari koje objedinjavaju naše narode", rekao je Sačenjuk i dodao da je za članove tog hora velika čast što mogu danas da nastupe na Trgu republike.

Koncert ruskog vojnog ansambla "Aleksandrov" biće održan danas u 12.30 časova na Trgu republike.

Polaganju venaca u parku Aleksandrov prisustvovala je i direktorka Ruskog doma Nadežda Kuščenkova.

BOCAN-HARČENKO I VESIĆ OTKRILI SPOMEN PLOČU CRVENOARMEJCIMA


Na beogradskom Trgu Republike ;gde se od 1944. do 1954. nalazila grobnica crvenoarmejacima koji su poginuli u borbi za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu, danas je otkrivena spomen ploča.

Spomen ploču su otkrili ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji je rekao da nas žrtva 940 crvenoarmejaca i oko 3.000 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije opominje da slobodu treba da čuvamo i da pazimo da je nikada više ne izgubimo, "jer ne postoji ništa gore i ništa teže od ropstva".

"Oslobođenje Beograda je zajednička pobeda Srbije i Rusije, odnosno Jugoslavije i Sovjetskog Saveza i danas smo zajedno kao što smo bili pre 75 godina", rekao je zamenik gradonačelnika. Dodao je da je prilikom rekonstrukcije trga predviđeno da se spomen ploča postavi na mesto na kom su crvenoarmejci prvobitno bili sahranjeni.

Foto P.Mitić


Bocan-Harčenko čestitao je Srbiji i srpskom narodu dan kada se obeležava godišnjica oslobođenje Beograda.

"Na ovom trgu bile su najteže borbe za oslobođenje Beograda i kao rezultat čitav grad je postao slobodan i vraćena je slobodarska tradicija", rekao je ambasador.

On je još jednom čestitao Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić na, kako je istakao, "izvanrednoj organizaciji posete" predsednika Vlade Rusije Dimitrija Medvedeva, koji je juče boravio u Beogradu.

Spomen ploča obeležava mesto na kom su se nalazili spomen obeležje i grobnica crvenoarmejaca koji su poginuli u borbama za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine. Posmrtni ostaci crvenoarmejaca su preneti na Groblje oslobodilaca Beograda koje je svečano otvoreno 20. oktobra 1954. na desetu godišnjicu od oslobođenja Beograda.

Foto P.Mitić


OTKRIVENA TABLA SA IMENOM JAGOŠA ŽARIĆA U ISTOIMENOJ ULICI

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević otkrio je danas, na 75. godišnjicu oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, tablu sa imenom Jagoša Žarića u istoimenoj ulici na opštini Voždovac.

Otkrivanju table sa imenom Jagoša Žarića - komadantu Prve proleterske brigade koja je pod njegovim vođstvom probila obruč na Sutjesci, bila na Sremskom frontu, gde su zarobili Princ Eugen diviziju i oslobodili Zagreb, a potom i stigli do Trsta, prisustvovali su i predstavnici Ministarstva odbrane, predstavnici SUBNOR-a, sekcija Prve proleterske brigade i drugi.

Đorđević je kazao da je današnja prilika da se otvori ulica koja je dobila naziv po jednom heroju prilika da se setimo nekih ljudi koji su svojim ličnim primerom pokazali kako i na koji način treba da se bori za svoju zemlju.

Zahvalio je porodici Jagoša Žarića na pozivu da danas dođe uda svečano otvori ulicu, kao i Gradu Beogradu koji je pokazao razumevanje i jednoj od ulica dao ime po takvom heroju.

“Verujem da će takvih primera ubuduće biti još više”, kazao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, danas kada obeležavamo Dan oslobođenja Beograda prilika je da se setimo svih onih koji su pre 75 godina se borili, a neki od njih i dali svoje živote za oslobođenje Beograda, zemlje i našeg naroda, ali je i prilika da se setimo i drugih, koji su ranijim ratovima - Prvom svetskom ratu, ali i ratovima devedesetih dali svoje živote za našu zemlju.

“Kao resorno Ministarstvo želimo da pošaljemo jasnu poruku da smo promenili politiku, koja nažalost od 2000. do 2012. godine je pokušavala da zaboravi celu našu istoriju kao da smo se stideli. Mi se danas ne stidimo i želimo da obeležavamo sve važne datume, želimo da švi naši memorijali i spomenici imaju potpuno drugačiji izgled, da pokažemo da kao društvo cenimo sve one koji su se borili za slobodu”, kazao je Đorđević.

Zoran Đorđević,Zdenko Duplančić i unuka Aleksandra ,foto Tanjug

General avijacije u penziji Zdenko Duplančić koji se borio pod rukovodstvom, kako kaže, druga Jagoša i koji je imao 15 godina kada je oslobađao Beograd kazao je da je drug Jagoš stvarni i istinski heroj.

“To ne govorim ovim povodom, već mi borci Prve proleterske, kojih nas nažalost ima živih još osam u Beogradu, a jedini ja sam na nogama, znamo Jagoša kao hrabrog čoveka, koji je pazio na nas mlade. Ivršavali smo sve zadatke na najbolji način, a Jagoš u našim srcima, u našim mislima je nezaboravan”, kazao je Duplnčić.

Jagoš Žarić je aktivno učestvovao i u oslobađanju Beograda, gde je razvijeno i prijateljstvo sa ruskim generalom Vladimirom Ždanovim, koji je nastradao u avionskoj nesreći dolazivši u Beograd na proslavu dvadesetogodišnjice od oslobođenja prestonice Srbije.

Jagoš Žarić,foto Priv.arhiva

Ždanov je, pre nego što je krenuo ka Beogradu, tražio da ga lično sačeka Jagoš Žarić ali, nažalost, nisu se susreli.

Jagoš Žarić je i nosilac odlikovanja poput Ordena otadžbinskog rata Sovjetskog saveza I stepena, Ordena bratstva i jedinstva I stepena, Ordena zasluga za narod I stepena, Partizanske zvezde I reda, Partizanske zvezde II reda, dva ordena za hrabrost.

Nakon rata, od avgusta 1948. godine bio je stariji inspektor JNA u činu pukovnika, a predložen je i za narodnog heroja.

Bez ikakvog osnova, pod optužbom da se izjasnio za Rezoluciju informbiroa uhapšen je 7. oktobra 1949. godine i osuđen je na kaznu od 14 godina sa prisilnim radom.

Zoran Đorđević,Zdenko Duplančić i unuka Aleksandra ,foto Tanjug

Lišen je čina pukovnika, a oduzeta su mu i sva odlikovanja osim spomenice iz 1941. godine.

Kažnejn je i gubitkom svih građanskih prava, a kaznu je izdržavao u zatvoru na Banjici, potom u logoru Stara Gradiška, a od 1951. godine na Golom otoku u Petrovoj rupi.

Nakon sedam i po godina, pomilovan je i pušten na slobodu 29. novembra 1956. godine.

Do smrti, 19. septembra 2001. godine, živeo je i radio u Beogradu, na Voždovcu.