ONA je njihova lavica, a oni njeni lavići. Naučila ih ja prva slova, brojeve, da pišu, čitaju, računaju... Ali, i ono mnogo važnije - da budu dobri ljudi. Na rastanku od svoje učiteljice Bojane Ćirić, njeni četvrtaci iz OŠ "Milena Pavlović Barili", rešili su da joj se oduže. Iako još mali, pokazali su koliko su veliki. Sami su napisali dve predstave posvećene njihovoj učiteljici.

Pročitajte još: PLEMENITI GEST UČITELjICE IZ KRAGUJEVCA: Teško bolesnu devojčicu uči preko "Skajpa"

Zatekli smo ih na probi, uplakane zbog rastanka koji se približio. U ime male glumačke postave, Darija Poštić nam je otkrila da se komadi zovu "Kraj školske godine" i "Naša jedina matura", a cela priredba "Moja učiteljica". Sami su napisali tekst, podelili uloge, osmislili scenografiju, kostime... Hteli su da se zahvale učiteljici za sve ono što je učinila za njih u protekle četiri godine. Naravno, glavnu ulogu dodelili su svojoj Bojani.

Pročitajte još: Đačka ljubav jača od propisa

- Ona je naša učiteljica, ali i zubar, lekar, drugarica, druga mama, naša lavica - priča nam kroz suze Petra Trajković. - Tu je kad treba pomoći da se izvadi zub, da previje koleno kad padnemo, da se igra sa nama, da nas pomozi, da savet...

Kroz suze, pomešane sa iskrenim dečjim osmesima, Marko, Andrej, Jovana, Dušan, Bogdan, Nikolina, Sofija, Andrea, Mateja, Lana... nam pričaju da su svet slova, brojki, prirode, otkrili kroz igru, zahvaljujući Bojani. Oni su joj vratili peticama i četvorkama u dnevniku.

- Učiteljica se sa nama igra napolju, ne sedi u zbornici, a zimi se sankamo zajedno - pričaju mališani. - Vodi nas u muzeje, na sladoled, u šetnju... Ona je najbolja učiteljica na svetu.

To su joj poručili i u pesmi napisanoj specijalno za nju "Volimo vas tu nema kraja, uvek će ljubav da nas spaja". A, ona im je i za rastanak pripremila poklone.

NOVE POBEDE

Učiteljici Bojani (na slici) ovo je prva generacija. Kada je, pre četiri godine, dobila svoje đake u odeljenju su bila deca čiji roditelji nisu birali učitelja. Danas, kada treba da uzme novu generaciju, svi traže da ih ona uči.

- Bili su mirni i nemirni, srećni i tužni, u učenju manje ili više uspešni. Vreme je da ih pustim u nove pobede - kaže Bojana, zadržavajući suze. - Rasli smo zajedno. Svako od njih je kreativan, maštovit... Mnogo puta sam, zbog njih, bila najponosnija na svetu. Bitno je znanje, ali i to što su naučili da budu dobri i plemeniti ljudi.