KO god prvi put poseti buvlju pijacu u Šopićima imaće utisak da je izašao iz vremenske kapsule, pravo u 1993. godinu. Na goloj livadi, nepravilno su parkirani automobili. Haube limuzina predstvaljaju improvizovane tezge. Uređenog trgovačkog reda nema. Roba se prodaje na šatorskim krilima, koja pokrivaju mekano blato.

Pijaca radi svakog petka i nedelje. Jači prodavci, kako kažu, iz inostranstva donose robu poznatih modnih marki, krpice, odeću, obuću, stare igračke, bušilice, polovne auto-gume... Nudi se kilogram slanine za 800 dinara, mađarska kobasica za 420, tri kilograma jabuka za plavu novčanicu.

Bela tehnika - uglavnom "Simens" i "Boš", frižideri od 90 do 120 evra, mašine za posuđe 130 evra, šporeti svakakvih vrsta oko 100 evra, veš-mašine 100 do 110 evra...


PROČITAJTE JOŠ:
Plaćali račune za tuđe lokale

- Pošto skije? - pita znatiželjni kupac.

- Za tebe 60 evra! - odgovara debeljuškasti trgovac. - Ali, evo vidim da nisi preprodavac. Dugajlija, evo četrdeset.

- Nemam toliko. Može li 20? - nasrtljivo će visoki kupac u zelenoj jakni.

- Hoćeš li i ženu da ti dam za te pare?! Ja sam to u Švajcarskoj kupio za 30 evra. Ali, evo, neka bude 25 - ponudi prodavac ruku, na šta mu kupac stisnu šaku.

Cenkanje u Šopićima je stvar tradicije. Uvek može niže. Iako sve liči na ambijent vašara iz šezdesetih godina prošlog veka, po blatnjavim stazama šopićkog vašara šetaju lepo doterane dame. Razlog - trgovci, gastarbajteri, donose, navodno, markiranu garderobu.

Sa malo truda i strpljenja, mogu da se pronađu "leviske" za samo 500 dinara, "dona karan" pamučna majica za 200, dok su tezge pune polovnih HM i CA pantalona.


PROČITAJTE JOŠ:
Sećanje na legendarnog Jovana Bulja (VIDEO)

- Probajte ovu jaknu. Malo je nošena, ali prava zimska. Debela, ne može vam vetar ništa - navodi na svoju "tezgu" crnoputa prodavačica Suzana.