Beogradske priče: Pazi, sluša te ceo svet!

PROFESIJA "radio-pevač narodnih pesama na Radio Beogradu" nastala je u jednom vremenu, razvijala se, dosegla svoj vrhunac, a zatim i polako nestala.

Tek danas, sa distance veće od 40 godina od njenog nestajanja, može se dati prava slika i protumačiti njen značaj sagledan u istorijskom miljeu u kom je postojala. Kao što mnoge profesije i zanati danas više ne postoje, a nekada su bili od vitalnog značaja za svakodnevni život, tako je i ova profesija odigrala značajnu ulogu u razvoju, negovanju i očuvanju naše kulture i tradicije.

Za "Beogradske priče" ovo govori istraživač Saša Janoš, čovek koji je bio dugogodišnji muzički urednik Radio Pančeva, saradnik Drugog programa Radio Beograda kao i Radio Novog Sada. Janoš je pripremio knjigu "Od zlata glasovi - istorija radio-pevanja narodne muzike na Radio Beogradu od 1935. do 1975. godine", koja detaljno opisuje život ovih umetnika.

Sklapanje mozaika

- Dugogodišnjim istraživanjem, sakupljanjem sveg dostupnog materijala na najneverovatnije načine, sklopio sam kockice jednog veoma nepoznatog mozaika - kaže Janoš. - Hvatajući poslednji trenutak da porazgovaram sa živim svedocima tog vremena, snimao sam priče i prikupljao materijal koji su posedovali. O ovoj profesiji ne postoje zvanični pisani dokumenti, osim različitih novinskih radio-programa u kojima su najavljivane emisije.

Ljubaznošću svih s kojima je razgovarao, Janoš je uspeo da oformi veliku dokumentarnu arhivu fotografija i novinskih članaka.

- Shvatajući težinu zadatka na izradi ove studije, oslanjao sam se na sećanja pevača koji su mi pomagali da sve ipak bude zapisano i ostane kao svedočanstvo o jednom vremenu. S obzirom na to da nije više bilo živih svedoka o samim počecima nastajanja profesije radio-pevač (za šta se uzima 1935. godina), bazirao sam se na vreme posle Drugog svetskog rata, odnosno period između 1944. i 1975. godine, kada je ova profesija bila na vrhuncu, a zatim i nestala.

Saša Janoš sa pevačicama Zorom Drempetić i Nadom Vodeničar, 2004.

Period od prvih deset godina ostavio sam drugim istraživačima koji će se time možda nekada pozabaviti. Radeći na ovoj temi, usmerio sam se na Radio Beograd, iako sam mnogo toga saznao iz iskustava stručnjaka s Radio Novog Sada. Ta saznanja sam iskoristio za upoređivanje rada ovih dveju radio-stanica, koje su, svaka shodno svojim mogućnostima i potrebama, radile na svoj način.

Janoš kaže da mu je cilj bio da sve ono što je saznao i istražio o ovom periodu Radio Beograda, a što je u vezi sa narodnom muzikom, zapiše i ostavi kao uspomenu na značajna imena naše istorije narodne muzike koji su je stvarali, negovali i proslavili u tom vremenu. Mnogi umetnici koji su na taj način predstavljeni danas su vrlo malo, a neki i potpuno nepoznati, a svakako ne zaslužuju da budu zaboravljeni.

Izrazitu zahvalnost duguje pevačima s kojima je sarađivao i provodio vreme u razgovorima beležeći sve čega su mogli da se sete, shvatajući koliko su sećanja zapravo relativna kategorija. U tome su mu nesebično pomagali velikani narodne pesme: Zora Drempetić, Nada Jovanović, Nada Vodeničar, Jelena Dejanović, Marija Grozdanović, Milica Popović Milutinović, Vasilija Radojčić, Miodrag Bogdanović, Ljubivoje Vidosavljević, Dragomir Majkić, Petar Tanasijević...

Carevac i audicija

- Značajnu ulogu u radu s pevačima odigrao je šef Narodnog orkestra Vlastimir Pavlović Carevac, s kojim je i počela nova epoha narodne muzike na Radio Beogradu. On je održavao mesečne audicije za pevače, na koje se prijavljivalo i do 200 kandidata, ali s obzirom na strog kriterijum, bilo je primano samo dvoje ili troje, i to ne da odmah pevaju, već da uče kako se narodna pesma peva. Tome ih je on podučavao, insistirajući na pravilnoj dikciji, tačnom tekstu i donošenju emocije koju pesma ima. Iz sećanja pevača koji su s njim sarađivali saznajemo i njegov stav prema narodnoj pesmi. Govorio im je: "Pevaj kao što govoriš. Ako umeš pravilno da govoriš, umećeš pravilno i da pevaš".

Postoji mnogo anegdota vezanih za njegov rad. Jednom prilikom je pevač na probi počeo da peva ljubavnu pesmu hladno i nezainteresovano. Carevac je zaustavio orkestar i pitao ga: "Momak, da li si ti zaljubljen?" Nisam, čika Care - odgovara ovaj. E, idi onda sada, pa kad se zaljubiš dođi da pevaš!

Izbor "Najbolji pevač 1973" u organizaciji Radio Beograda 2, nakon koncerta u Domu sindikata 11.01.1974.

Rad u studiju izgledao je tako što je Redakcija za narodnu muziku određivala repertoar. Pevači su dolazili dva sata ranije da, sa orkestrom uvežbaju nastup pred emisiju. Bili su to prenosi mini-koncerata uživo preko radija. Pevač bi stajao ispred mikrofona i kada se upali crveno svetlo iz studija, počinjala je emisija.

- Pričali su mi da je iznad mikrofona bio natpis kog su se plašili, a glasio je: "Pazi, sluša te ceo svet!" - priča Janoš. - Sve emisije narodne muzike na Radio Beogradu do kraja 1953. bile su emitovane uživo, a 1. januara 1954. počelo je i beleženje prvih snimaka, najpre za jedno ili tri emitovanja, zbog nedostatka i visoke cene magnetofonskih traka. Nakon toga one su presnimavane, a kasnije je počelo arhiviranje "trajnih snimaka za više emitovanja". To je umnogome olakšalo dalji rad, program je dugoročnije bio planiran, a orkestar i solisti bili uvežbani.

Traganje i zahvalnost

Naš sagovornik posebno je zahvalan Dubravki Stamenković, penzionisanoj muzičkoj urednici emisije "Kod dva bela goluba" Radio Beograda 1 kao i, kako kaže, najvećoj potpori i podstreku bez čije pomoći ova knjiga nikada ne bi ugledala svetlo dana - Dragani Marinković, urednici emisije "Od zlata jabuka" Radio Beograda 2.

- Veoma sam zahvalan i penzionisanom muzičkom uredniku RTB i kompozitoru Radoslavu Grajiću, kao i Sandri Milošević, urednici TV serijala "Dok je sveta i veka" pri redakciji Trezora na RTS-u.

I MAGARAC IMA GLAS

Anegdota iz burnog Carevčevog upravljanja Narodnim orkestrom pominje i pevača koji je počeo da peva pesmu punim glasom i preglasno.

- Carevac je zaustavio orkestar i kucnuo izvođača gudalom po glavi - priča Janoš. - Pitao je pevača: "Šta se dereš? I magarac ima glas, pa ne peva na radiju".