STARINSKA kafana smeštena je u samo srce grada, a sa njenih zidova gledaju nas savremenici koji su stajali ovde od 1866. godine. "Zlatno burence" u Prizrenskoj ulici ima posebnu kolekciju fotografija koje ne pričaju o bitkama, krvoprolićima i generalima, već nam prikazuju pretke onako kako su živeli, radovali se i patili.

Jedan od hroničara starog Beograda je Dragan Perić Namćor, čovek koji se potrudio da sačuva ove snimke od zaborava, a Momčilo Pavlović, upravnik, i Desimir Nedeljković, šef sale, brzo su uvideli kako njihovi gosti često "plove" baš tim, boemskim šmekom nekadašnje varoši.

Perić nas prvo podseća da su nekada kafane bile mesta koja su Beograđani mnogo češće posećivali nego danas i imale su sasvim drugačiju ulogu. Tada je većina ovakvih mesta, pored svoje kafanske delatnosti, bila poznata i po okupljanju određenih grupa, pa se znalo koja kafana je "stan" esnafa molera, koja pekara, koja kovača...


PRVO ČETNICI

- Još od otvaranja 1866. godine, "Burence" je bilo okupljalište dobrovoljaca, i tu su bile "regrutne baze" za one koji su učestvovali u srpsko-turskim a kasnije balkanskim ratovima - objašnjava Perić. - Kafana je i tada bila na istom mestu, ali u jednoj prizemljuši koja je krajem tridesetih godina sruštena, da ustupi mesto palati koja je i danas tu.

Kafanski život na ovom mestu ušao je u još jednu legendu, kada je navodno Voja Tankosić, upravo za stolom u "Zlatnom burencetu", načuo da je u Beogradu britanski novinar Vinston Čerčil, koji je tada bio na proputovanju kroz naš grad. Budući da je veoma loše pisao o Srbima, Tankosić se zarekao da će ga išamarati ako ga ikada bude video, pa pošto je ovaj nakratko odseo u "Grčkoj kraljici", hiroviti oficir je baš tako i uradio.

Ovo varoško predanje nema zvanično utemeljenje u istoriji, ali makar slikovito priča o tome kakvo smo mišljenje imali o prevrtljivoj engleskoj štampi.

Vraćamo se fotografijama koje sa zida imaju štošta da nam ispričaju. Na prvoj je oficir snimljen u kafani, sa dvojicom muzikanata koji mu sviraju "na uvce".

- Taj snimak napravio je Blagoje Jovičić, fotograf amater, ali nažalost nije ostalo zapisano ime čoveka na slici - kaže Perić. - On je radio na železničkoj stanici na Topčideru, pa su sačuvani njegovi snimci iz bašte kafane "Careva ćuprija", kao i "Grafičara". Bilo kako bilo, ovo je sjajna prilika da današnji klinci shvate šta je to pravi stereo zvuk, kada sa svake strane imate po jednog violinistu.

"Domaći stereo"

Sa puno poštovanja Perić podseća da je fotografiju dobio od Blagojevog sina Svetozara, zahvaljujući kojem su ovi snimci sačuvani od zaborava.

Vremena su se menjala, a različiti fotografi ostavljali svoje tragove, pa je tako ostao zabeležen i jedan uniformisani svinjar.

- To je bilo rano posleratno vreme - objašnjava Perić. - Doba gladi teralo je ljude da se snalaze kako god umeju, pa je tako i o ovaj železničar bio među malobrojnima koji putuju. Sa takvih putovanja su neretko dovozili svinje koje je bilo lako prodati u ogladnelom Beogradu.

Ispred "Zlatnog burenceta" nekada je išla tramvajska pruga. Mada današnjim Beograđanima deluje tesno i neumesno da tom ulicom prođe šinsko vozilo, pre Drugog svetskog rata je upravo tako bilo.

- Precizno, pruga je otvorena 5. novembra 1935. godine, kada je tramvaj "14" prolazio ovuda, pa preko Zelenog venca i Mosta kralja Aleksandra stizao do hotela "Central". Linija je otvorena na 20 godina oslobođenja Zemuna u Prvom svetskom ratu.

Železničari i prasići

"VOĆNA SALATA"

DANAŠNjI ugostitelji teško shvataju da privlačenju stranih turista ne pomaže malograđansko dodvoravanje, tako što će svojim restoranima nadenuti imena koja imaju anglosaksonski prizvuk. Naprotiv.

- Ovde sve više dolaze stranci, željni da probaju domaću kuhinju, koja ih najviše interesuje - kaže Momčilo Pavlović. - Njima su najvažniji roštilj, kolenice, sarme od zelja, dimljena rebarca... Ono što nemaju kod kuće. Baš kao i klekovača, koju je jedan stranac nedavno opčinjeno pio, ne razumevajući da imamo tako egzotično piće.

- A domaća voćna salata? - dobacuje Namćor Perić, kroz pitanje u kojem počinjemo da razumevamo zašto ima ovakav nadimak. - Autentična "voćna salata" podrazumeva plod oraha, koji ubodete u jabuku...

Čekamo nastavak, i dobijamo baš ono što smo zaslužili.

- E, onda takvu jabuku stavite prasencetu u usta...

NAMĆOR U VREMEPLOVU

PERIĆ već decenijama sakuplja različite priče o prošlosti grada i drži nesvakidašnja okupljanja, baš kao što je to bilo i prošle godine u "Burencetu". Svakog 26. decembra okupe se ljubitelji ovakvih priča, a popularni Namćor ih pripoveda gradskoj publici. To već godinama radi svake nedelje u klubu "Antika" u Savamali i u "Poletu" u dvorištu stare Bajlonijeve pivare.