OD smrti Vuka Bojovića, legendarnog direktora Beogradskog zoološkog vrta, prošlo je više od godinu dana, a njegovi prijatelji ne prepuštaju ga zaboravu. Braneći sećanje na Vuka, u jednom malenom "vrtu dobre nade", u novobeogradskom Bloku 45, posadili su i osveštali stablo hrasta koje je ponelo njegovo ime.

Uz pasulj iz kazana, po koju čašicu domaće rakije i pregršt anegdota i uspomena na Vuka, njegovi prijatelji i dalje čuvaju uspomenu, i to na njemu svojstven način.

- Želeli smo da posadimo drvo koje će nas zauvek podsećati na čoveka koji je obeležio jednu epohu Beograda - rekao je čuveni ginekolog prof. dr Dušan Stanojević, dugogodišnji Bojovićev prijatelj i, kako sam kaže, saborac u mnogim životnim bitkama.- Hrast je kod Slovena oduvek bio simbol duhovnosti, kojom je i Vuk plenio. Hrast je i najdugovečnija biljka, pa će na taj način u ovoj oazi usred betona, zauvek živeti sećanje na njega.

I srpski akademik Dušan Kovačević podelio je svoje sećanje na Vuka, za koga ga je, kaže, vezivala neizmerna ljubav prema životinjama.

- Pamtim ga po nemerljivoj posvećenosti poslu kojim se bavio - poverio nam se Kovačević. - Svakoj životinji u Zoo-vrtu znao je ime. On nije bio samo upravnik, bio je i sam stanovnik "Vrta dobre nade".

Hrast je, prema rečima našeg proslavljenog dramskog pisca, simbol snage, moći, karaktera, čvrstine i dugovečnosti. Istim tim rečima, dodao je, mogao bi se opisati i život Vuka Bojovića - usamljenog i prekog beogradskog kauboja, kao su ga prijatelji zvali.

ULICA I BISTA

KOMPOZITOR Zoran Simjanović i prof. dr Dušan Stanojević podneli su zahtev Upravi grada Beograda da sadašnja Ulica Mali Kalemegdan ponese ime po dugogodišnjem direktoru "Vrta dobre nade". Oni su, takođe, zatražili da se u Beogradskom zoološkom vrtu postavi bista Vuka Bojovića.

* Pasulj iz kotlića