NESVAKIDAŠNjI spektakl odigrao se na Tašmajdanskom stadionu 2. oktobra 1971. godine, kada se u Beogradu prvi put uživo odigrala korida. Gostovale su španske zvezde, a to je bio presedan i utoliko što matadori do tada nisu izvodili borbe sa bikovima van domovine.

Burne najave na naslovnim stranama novina privlačile su pažnju publike, mada su organizatori imali problema i kiša je dva puta odlagala veliku predstavu. Ipak, dvodnevna korida je najzad održana, uz različite reakcije publike.

Kapa u prašini

"VEČERNjE novosti" su pažljivo ispratile neobično događanje sa tribina stadiona, a novinar Novo Tomić izveštaj počinje neočekivanim događajem koji se odigrao na samom početku.

- Matador Luis Miguel Domingin se po petnaesti put u karijeri našao na rogovima bika! - piše Tomić. - Već u prvoj borbi koride na Tašmajdanu stari as je bio nepažljiv, i to ga je moglo koštati života.

Istina, Domingin je u tom trenutku već imao 46 godina i spadao je u legende na Iberijskom poluostrvu.

- Snažni bik ga je bacio na zemlju, a zatim počeo udarati svojim moćnim rogovima. Pomoćnici su, srećom, brzo reagovali, pa je Domingin prošao srećno: povredio je samo desnu nogu.

Luis Miguel Domingin

Beogradska publika je, eto, već samo posle nekoliko minuta shvatila da torero u svakoj borbi stavlja glavu u torbu.

- Oslanjajući se na ramena pomoćnika, Domingin je hramajući izašao iz arene, ali se posle lekarske pomoći vratio i ubio bika, pozdravljen od oko 4.500 zbunjenih, ali oduševljenih gledalaca.

Izveštač "Novosti" nastavlja precizno da beleži sve ostale događaje na Tašmajdanu.

- Osim ove, Beograđani su juče videli još četiri borbe. Domingin je ubio još jednog bika. Roberto Piles takođe se borio dva puta, a rehoneador, torero na konju, Alfredo Konde imao je samo jednu borbu.

Beogradski čitaoci dobijaju i objašnjenja nekih običaja koji nikako nisu bili deo ambijenta njihovog podneblja. Tako, pre nego što počne da se bori, matador baca kapu na zemlju. Ako se ona okrene nagore, to je, po njihovom verovanju, loš znak.

- Osamnaestogodišnji Roberto Piles, naizgled nejak, ali okretan kao čigra, posvetio je jednu borbu publici i bacio kapu. Ona se, nažalost, okrenula kako ne treba, pa ju je Piles ljutito šutnuo!

Prvu borbu okončao je briljantno, pokazavši izuzetnu hrabrost, ali ga je "loša sreća" iz kape sustigla u drugoj: bika je ubio tek u četvrtom pokušaju. Publika ga je, i pored zvižduka, na kraju ipak pozdravila, jer je bio neustrašiv.

Razjarenu životinju dočekao je na kolenima, a mimo običaja, četiri puta sudelovao je u najopasnijim trenucima borbe, zabadajući bandilju u telo bika.

Fotografije događaja napravio je naš kolega Velislav Tomović.

Navijali za bikove

MATADOR na konju, čija titula je rehoneador bio je Alfredo Konde, a njega je publika takođe pozdravila aplauzom, jer je pokazao veliku veštinu boreći se na konju koji nije bio zaštićen oklopom.

"Leteći matador"

Naš izveštač ipak zaključuje kako publika "nije umela da gleda koridu" i sa tribina se nije baš adekvatno čulo ono "ole", tako karakteristično za španska poprišta borbe sa bikovima.

U isto vreme u Beogradu izlazi list "Svet" koji je bio u sastavu istog preduzeća koje su činile "Borba" i "Novosti", pa njegovi izveštači imaju svoje viđenje stvari.

Ovaj revijalni nedeljnik imao je reportera nešto oštrijeg pera, pa je prvi komentar bio vezan za "stotku" odnosno "konja" - novčanicu koja je bila ekvivalent za ulazak na stadion, što nije bio nimalo naivan iznos.

- Oni koji su mogli sebi ovo da priušte, dokazali su da su uspešno savladali lekciju od tri slova i povicima "ole" doprineli su da sve makar malo liči na Španiju - piše "Svet". - Drugo pitanje je kome je taj uzvik bio upućen: Ima indicija da je naša publika često navijala za – bikove.

UZNEMIRENI KONjI

NAŠIM konjima pripala je skromna uloga da izvlače pobeđene bikove.

Kako piše u izveštaju "Novosti", "životinje osetljive na krv, a nepripremljene za buku arene u tim trenucima, jedva su naterane na poslušnost. I dok su konji za sobom vukli žrtvovane bikove, Beograđani su često negodovali i zvižducima dokazivali da su ipak veliki prijatelji životinja".

"ZATARABLjENO" OGLEDALO

SA jedne strane stadiona, prema restoranu, nalazilo se veliko ogledalo koje je moralo da bude prekriveno daskama.

Kako se danas seća Budimir Novaković, jedan od posmatrača ove predstave, postojala je opasnost da bik ugleda svoj odraz u ogledalu, pa da pomisli da mu je to rival u kojeg bi se besomučno zaleteo.