Amalini sa snagom kolosa

IZMEĐU dva rata u Beogradu su najjači ljudi nosili nadimak "obalaši", jer su na tadašnjem savskom pristaništu istovarivali brodove, a taj težak posao mogli su da rade samo oni koji imaju kolosalnu snagu.

Tako list "Vreme" iz 1937. godine opisuje "silazak sa trona" Steve Tomasovića Crnog, koji nije uspeo da prenese čeličnu kasu koja je odnekud doplovila u Beograd i težila 450 kilograma. Do tada je Crni slovio kao najjači među amalinima, ljudima koji su se bavili ovim, nosačkim poslom.

Dalmatinac i Tetovac

IZVEŠTAČI "Vremena" beleže i da je Steva došao u Beograd iz Omiša, da je već punu deceniju bio najbolji amalin u gradu i da se znalo, ako već postoji veliki teret, da će ga on najpre "savladati".

Ipak, div iz Omiša je posustao i izrekao ono što niko nije očekivao: "Ne mogu".

Okupljeni su očekivali od svog Golijata da savlada i ovaj težak teret, budući da je to već desetak godina uspevao u sličnim prilikama, ali ovog puta su se uzdasi razočaranja i sažaljenja međusobno isprepletali.

- Špediteri su govorili pred nosačima kako su "ženetine, a ne ljudi", pokušavajući da nađu čoveka koji bi bio u stanju da se suprotstavi ovakvom izazovu, i, najzad, je Bajram Uzeirović rešio da se okuša - piše Matekalo. - Malo-pomalo, čučnuo je Bajram pod čeličnim teretom, dok su mu posmatrači nagoveštavali kako će "mu to biti grobnica". Pa ipak, na zaprepašćenje okupljenih, odneo je pretešku kasu na odredište.

Steva Crni prihvatio je poraz rečima: "Odnese, boga mi", a zatim je, kažu, otišao u kafanu "Kod Šibenika", i "ludački" je pio jer je trebalo utoliti žalost.

- Dva dana se nije treznio, a u pristaništu se već pročulo da je mladić iz Tetova zamenio Dalmatinca.

"Kaparaši"

LjUDI koji su angažovali amaline javnost je znala kao "kaparaše" i oni su, kako novinar opisuje, "gospodarili dušom i telom" nosača.

- Bili su smešteni na levoj strani Zemunskog mosta (dakle, na levoj savskoj obali), a "kaparaši" su nemilosrdno gospodarili i njihovom dušom, kako je sažaljivo primetio Matekalo.

- Bajram nikada nije bio pobeđen. Nije dopustio da ga savladaju ni na jugu, ni ovde, na Savi. Seća se Bajram bučnih pelivanskih sabora. Pa pominje vašare, sabore... Po dvadeset pelivana odjednom, rvanje od jutra do mraka! Bilo je lepo ali i teško. A ovde, na Savi, ovde je još teže.

Ovaj momak godinama je slovio kao najsnažniji rvač u Beogradu. Na pitanje sme li da se porve sa bilo kim, odgovara odvažno da je svako dobrodošao na megdan. Ali, upozorava, da je sat rvanja četiri dinara, jer je toliko i nadnica koju je dobijao od "kaparaša", pa nije mogao zalud da se sukobljava sa nepoznatim izazivačima.

Novinar kaže kako amalin "od šale" podigne 380 kilograma, a uspeva da se izbori i sa teretom težim od 400 kila. Ne opisuje tačno na koji je to način radio, budući da je današnji svetski rekord u dizanju tegova znatno manji, ali suština je da je izveštač smatrao teret koji je nosač umeo da potegne na kolicima.

Bilo kako bilo, težak posao je Crnog i Bajrama bar neko vreme odveo u legendu, kao najsnažnije Beograđane.