UKOLIKO se 24. septembra akutelna vladajuća većina raspadne u gradskom parlamentu, Beograd će dobiti 66. gradonačelnika od vremena kneza Miloša Obrenovića. Odmah, u roku od mesec dana. ili posle izbora naredne godine, manje je važno.

U prethodne 174 godine, čelni ljudi prestonice nosili su različite funkcije, od upravitelja varoši u kneževskoj i kraljevskoj Srbiji do socijalističkih predsednika opštine, tranzicionih predsednika Skupštine grada, do aktuelne - gradonačelnika. U proseku, mandat im je trajao dve godine i sedam meseci.

Na osnovi biografija Đilasovih prethodnika, u prestonici najmanje je bilo onih upravljača čija se kolevka zanjihala u Beogradu. Od 1839. godine, kada je na mesto upravitelja varoši došao Beograđanin Ilija Čarapić, sin Vase Čarapića, na čelu grada bili su Šapčanin, Kragujevčanin, Valjevac, Zaječarac, Užičanin, Nevesinjac, Jagodinac, Požarevljanin, Vlaškopoljac, Knićanin...

U vreme knjaževine, smene na čelu grada bile su kao "dobar dan". Do Živka Karabiberovića (oktobar 1879. godine), prvih 14 gradonačelnika na funkciji je ostajalo samo po nekoliko meseci. Karabiberović je prva istorijska ličnost, koja je u novijoj istoriji Srbije ostavila značajniji trag iza sebe. Pored upravitelja beogradske varoši u vreme kralja Milana, bio je i vladin bankar preko koga su išle sve državne novčane transakcije s inostranstvom. Za dva mandata, ispunjena mnogobrojnim aferama, pokretao je mnoga značajna pitanja za život Beograđana. Zaslužan za izrade planova nivelacije, vodosnabdevanja, projekta kanalizacije i saobraćaja.

KAKO DO IZBORA GRADONAČELNIKA AKO u utorak "padne" vladajuća većina, postoje dva scenarija ko će u narednom periodu biti na čelu prestonice. U slučaju da ne bude kvoruma, ide se na prinudnu upravu, koju imenuje Vlade Republike Srbije. Drugi model je formiranje nove vladajuće većine, koja bi posle izbora predsednika Skupštine, iz redova odbornika izabrala novog gradonačelnika i članove gradskog veća.

U fotelji ga je zamenio Nikola Pašić, koga je "proslavilo" menjanje imena ulica i vraćanje starih naziva. Od 263 ulice, trećini su vraćeni stari nazivi, a 17 bezimenih kršteno je po istorijskim ličnostima i geografskim imenima.

Milovan Marinković će ostati zapamćen po čak tri mandata (1891-1892, 1893-1894. i 1901-1902). Po dva puta na ovoj funkciji nalazili su se Živko Karibiberović, Mihailo Bogićević, Nikola Pašić, Nikola Stevanović, Mihailo Marjanović, Kosta Glavinić i Đurica Jojkić.

U periodu između dva svetska rata, Beograd je počeo da dobija konture ozbiljne evropske metropole. Međutim, malo koji načelnik je mogao duže od tri godine da se zadrži na čelu grada. Posle oslobođenja, stolar Mihajlo Ratković postao je prvi posleratni gradonačelnik. U naredne dve decenije, do imenovanja Branka Pešića 1964. godine, promenilo se čak pet funkcionera.

Malo je gradonačelnika čija se dela pamte među današnjim generacijama. Popločana Knez Mihailova asocira na Aleksandra Bakočevića, koji je na čelu grada bio od 1986. do 1990. godine. Nebojša Čović ostaće upamćen kao čovek koji je odbio da učestvuje u izbornoj krađi u zimu 1996. godine.

Po berlinskim autobusima i biciklističkoj stazi uz Savu ostaće upamćen Zoran Đinđić, koji je posle sedam meseci smenjen jer se raspala koalicija "Zajedno". Njega je nasledio Vojislav Mihailović, unuk Draže Mihailovića. Posle 5. oktobra na funkciju gradonačelnika Beograda došao je Milan St. Protić, jedini koji je bio na čelu grada u dva milenijuma, a značajno mesto u istoriji grada ima i Nenad Bogdanović, koji je bio inicijator nekoliko velikih projekata.

Najmlađi gradonačelnik je aktuelni Dragan Đilas. Na čelo Beograda došao je 19. avgusta 2008, u trenutku kada je imao 41 godinu. Biće upamćen po izgradnji Mosta na Adi, mosta kod TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu, španskim tramvajima, ali i ne baš popularnom "Bus plus" sistemu naplate javnog prevoza.

BRANKO PEŠIĆ VEZAO DESET GODINA

NA funkciji prvog čoveka grada sa najdužim stažom bio je izuzetno popularni Branko Pešić. Urbana legenda kaže da je početkom mandata Josipa Broza Tita, kroz prozor blindirane limuzine pokazao šta sve nedostaje gradu. Za deset godina njegovog mandata, od 1964. do 1974, izgrađene su Mostarska petlja, Gazela, "Beograđanka", kao i veliki broj novobeogradskih solitera.

NAJKRAĆI STAŽ

REKORD za najkraću vladavinu Beogradom drži Čačanin Filip Filipović, poznati pripadnik radničkog pokreta. Tadašnja opštinska uprava na čelu sa Filipovićem odbila je 25. avgusta 1920. da položi zakonom propisanu zakletvu. Sporazumom između radikala i demokrata izabrana je privremena uprava sa radikalnim predstavnikom Đokom Karajovanovićem.

SAMO DVE DAME NA ČELU GRADA

U ISTORIJI prestonice dve dame su bile na njegovom čelu. Doktorka Slobodanka Gruden (na slici) predvodila je prestonicu samo godinu dana, u teška vremena, 1993-1994. godine. Deceniju kasnije, Radmila Hrustanović, od 2001. do 2004. je obavljala funkciju gradonačelnika.

SAMO 15 “UPISANO“

SAMO 15 od 65 beogradskih gradonačelnika je "zapisano" na mapi Beograda. Nikola Pašić ima svoj trg, Aćim Čumić sokače, dok su preostali morali da se zadovolje - manjim ili većim ulicama. Interesantno je da na ovaj način nije zapamćen čak ni prvi upravitelj grada Ilija Čarapić.


KO JE SLEDEĆI?

* Ilija ČARAPIĆ 1839-1840.

* Miloš BOGIĆEVIĆ 1840-1840.

* Mladen ŽUJOVIĆ 1840-1841.

* Stojan DELIMIRKOVIĆ 1855-1855.

* Marko STOJKOVIĆ 1861-1862.

* Jovan SMILjANIĆ 1865-1866.

* Gligorije JOVANOVIĆ 1866-1866.

* Mihailo TERZIBAŠIĆ 1866-1867.

* Jovan NIKOLIĆ ČOKOJIĆ 1867-1868.

* Vasilije IVANOVIĆ 1868-1868.

* Aćim ČUMIĆ 1869-1869.

* Arsa LUKIĆ 1869-1871.

* Aleksa ĐURIĆ 1871-1872.

* Dimitrije POPOVIĆ 1872-1878.

* Aleksa STEVANOVIĆ 1878-1879.

* Živko KARIBIBEROVIĆ 1879-1884.

* Vladan ĐORĐEVIĆ 1884-1885.

* Mihailo BOGIĆEVIĆ 1886-1887.

* Svetomir NIKOLAJEVIĆ 1887-1887.

* Živko KARIBIBEROVIĆ 1887-1889*

* Nikola PAŠIĆ 1889-1991.

* Milovan MARINKOVIĆ 1893-1894*

* Mihailo BOGIĆEVIĆ 1894-1896*

* Nikola STEVANOVIĆ 1896-1896

* Nikola PAŠIĆ 1897-1897*

* Nikola STEVANOVIĆ 1897-1899*

* Antonije PANTOVIĆ 1899-1901.

* Milovan MARINKOVIĆ 1901-1902*

* Nikola STAMENKOVIĆ 1903-1903.

* Kosta GLAVINIĆ 1903-1907.

* Velisav VULOVIĆ 1908-1909.

* Kosta GLAVINIĆ 1910-1910*

* Ljubomir DAVIDOVIĆ 1910-1914.

* Đorđe NESTEROVIĆ 1914-1914.

* Mihailo MARJANOVIĆ 1919-1919.

* Kosta JOVANOVIĆ 1919-1920.

* Filip FILIPOVIĆ 1920-1920.

* Đoka KARA-JOVANOVIĆ 1920-1921.

* Dobra MITROVIĆ 1921-1923.

* Mihailo MARJANOVIĆ 1923-1925*

* Kosta KUMANUDI 1926-1929.

* Miloš SAVČIĆ 1929-1930.

* Milan NEŠIĆ 1930-1932.

* Milutin PETROVIĆ 1932-1935.

* Vlada ILIĆ 1935-1939.

* Vojin ĐURIČIĆ 1939-1940.

* Jevrem TOMIĆ 1940-1941.

* Ivan MILIĆEVIĆ 1941-1941.

* Milosav STOJADINOVIĆ 1941-1941.

* Dragomir JOVANOVIĆ 1941-1944.

* Mihajlo RATKOVIĆ 1944-1947.

* Ninko PETROVIĆ 1947-1951.

* Đurica JOJKIĆ 1951-1954.

* Miloš MINIĆ 1955-1957.

* Đurica JOJKIĆ 1957-1961.

* Milijan NEORIČIĆ 1961-1964.

* Branko PEŠIĆ 1964-1974.

* Živorad KOVAČEVIĆ 1974-1982.

* Bogdan BOGDANOVIĆ 1982-1986.

* Aleksandar BAKOČEVIĆ 1986-1990.

* Milorad UNKOVIĆ 1990-1993.

* Slobodanka GRUDEN 1993-1994.

* Nebojša ČOVIĆ 1994-1997.

* Zoran ĐINĐIĆ 1997-1997.

* Vojislav MIHAILOVIĆ 1999-2000.

* Milan St. PROTIĆ 2000-2001.

* Radmila HRUSTANOVIĆ 2001-2004.

* Nenad BOGDANOVIĆ 2004-2007.

* Zoran ALIMPIĆ (v.d.) 2007-2008.

* Branislav BELIĆ (v.d.) 2008-2008.

* Dragan ĐILAS 2008-?

NAPOMENA: zvezdicom su označeni drugi ili treći mandati