Beograd: I Kinezi ostali bez posla

KINESKI trgovci u "svom" tržnom centru u novobeogradskom Bloku 70 uveliko su izbacili letnji program, nabavili i opremu za plaže, more i bazene. Sve se šareni na rafovima, ali kupaca - manje nego ikada. Trgovci se žale da nemaju prometa i da im ne ostaje ništa drugo nego da spakuju kofere i vrate se u Kinu, a kupci tvrde da su Kinezi "naduvali" cene, pa više nisu jeftiniji od gradskih butika.

Dok je nekada roba u kineskim radnjama bila i 10 puta jeftinija nego u ostalim prodavnicama, sada košta gotovo isto kao i svuda u gradu. Razlog za visoke cene, kažu prodavci iz zemlje masovne proizvodnje, jesu naše previsoke carine.

- Promet nam je ove godine manji nego ikada, a držim butik ovde već 15 godina - kaže Zou Ke, jedan od prodavaca u Bloku 70. - Iz godine u godinu sve je teže i stalno mislim - biće bolje, ali nije i počinjem da razmišljam da bi trebalo i ja da odem kao mnogi moji sunarodnici. Ovde više nema posla, ljudi nemaju para, kriza je velika, a sa druge strane, mi ne možemo više da držimo preniske cene zbog visoke carine.

Kako Zou Ke kaže, kineskim trgovcima više ne ide tako dobro posao nigde u Evropi, a naročito u Srbiji. U novobeogradskom tržnom centru stanje je takvo da polovina posluje sa gubitkom, oko 30 odsto njih je na nuli, a svega 20 odsto trgovaca je u plusu.

- Uvoz robe u Srbiju me košta 30 odsto više nego, recimo, u Mađarsku - kaže naš sagovornik. - Kada sam već toliko platio carinu, prinuđen sam da podignem cenu. Velika nam je konkurencija postala domaća proizvodnja, kao i uvoz iz Mađarske i Turske. Osim toga, u Srbiji cveta "sekond hend" trgovina, kupuje se polovna roba i sve više ostajemo bez pazara.

Procenjuje se da je do prošle godine u Srbiji živelo oko 6.000 Kineza, a da ih je sada duplo manje. I u Centru u Bloku 70 neke radnje koje su radile godinama zatvorene su, a još mnogo zakupaca lokala razmišlja da ode.

Ispred butika na drugom spratu krcato kupaćim kostimima, dušecima, gumama, mišićima, bazenima, ali, kako kažu prodavci, prodali su tek pokoji komad. Uglavnom kupuju preprodavci iz unutrašnjosti na veliko, ali od gužvi kakve su nekada bile u ovom tržnom centru pred sezonu letovanja - nije ostalo ništa.

Ipak, dame ovde mogu da kupe kupaće kostime od 350 do 1.800 dinara. Muški kupaći je oko 400, a dečji je od 200 do 1.000 dinara. Šeširići i kačketi za mališane su od 100 do 500 dinara, papuče 250, a sandale 900. Veliki peškiri za plažu koštaju od 350 do 600 dinara, mišići za plivanje su 100, ronilačke maske su 150, gume su od 150 do 600, a kofice za pesak oko 250 dinara. Suncobrani staju od 1.500 do 2.000, a bazeni od 400 do 4.500 dinara. Kvalitetnije majice kratkih rukava i na bretele koštaju više od 1.000, ali mogu da se nađu i za 300 do 800 dinara. Letnje haljine su od 800 do 1.500, a naočari za sunce su od 250 do 400 dinara.

TRAŽE BOLjU SREĆU ČAK U AFRICI

MNOGO bolju prođu kineski trgovci, kažu, pronašli su u Poljskoj, zemljama Južne Amerike i pojedinim državama Afrike. Međutim, naši trgovci smatraju da Kinezi odlaze zato što više ne mogu da rade na crno i da izbegavaju plaćanje poreza.