Bez kućnog saveta 90 odsto zgrada!?

- KUME, samo ti da pristaneš, izabraćemo te za predsednika i ima da procvetamo. Ozidamo, okrečimo i sredimo zgradu od podruma do krova. Potpiši, a mi imamo vezu da se radovi što brže obave - kao u izbornoj kampanji, nagovarali su drugari iz detinjstva svog prijatelja da postane predsednik. I to skupštine stanara u jednoj od zgrada u Rakovici.

Obično se misli da su predsednici kućnih saveta namrgođeni, teški ljudi, koji samo traže nekakve pare, viču na decu koja trče kroz zgradu ili komšijama stavljaju primedbe na buku. Možda se i zbog toga ljudi ne prihvataju takvog, volonterskog posla. U Beogradu je po broju organizovanih zgrada statistika poražavajuća, ali i saznanje da naši sugrađani nisu uoppšte voljni da se organizuju u stambene skupštine. Brojke pokazuje da na svakih skoro 15 zgrada, postoji tek jedan kućni savet.

U Beogradu postoji 1.216 formiranih skupština stanara od potencijalnih 14.000 zgrada koliko se nalazi pod "starateljstvom" grada!

- Najbolje su se organizovali stanovnici Novog Beograda. Na toj opštini ima i najviše onih koji su shvatili prednost organizovanja u skupštine stanara - rekao nam je Miroslav Čučković, član gradske vlade. - Problem je u tome što u Beogradu postoji 100.000 stanova koji se rentiraju i čiji vlasnici praktično u njima ne žive. Predstoje izmene zakona koji bi drugačije tretirali status podstanara. Stanodavci i inače ne žele da se zna ko živi u njihovim stanovima, jer neće da plaćaju porez na rentu.

Da je organizovanje stanara, koji imaju i pečat, veoma važna stvar, pokazuje i to što komunalna preduzeća veće radove mogu da obavljaju samo s registrovanim skupštinama zgrada. Sređivanje liftova, uređenje ulaza, popravka krova, instalacija, zamena fasade, zahtev za uređenje zelenih površina, samo su neki od poslova koje mogu da traže skupštine stanara. Predsednik zgrade može i da od "Infostana" traži da se potrošnja zajedničke električne energije, preko računa, rasporedi na sve stanove. Takođe, prijavljuje i promene u broju stanara, zbog potrošnje vode.

Novi Beograd je, dakle, druga priča. Da li je to zbog toga što su se u tom delu grada bolje organizovali ili na toj teritoriji žive vojna lica koja su se navikla na red i disciplinu?

Jedan od razloga za neslogu može da se pronađe u nastavku priče s početka teksta.

- Prihvatio sam da budem predsednik skupšine stanara da bismo rešili probleme u zgradi. Okrečili smo i ofarbali gelendere, započeli zamenu oluka u jednom delu zgrade - rekao nam je jedan sugrađanin. - E onda, posle dve godine saznam da su moji drugari nešto petljali i navodno sredili svoja na potpise dobijena potkrovlja. Stanove su prodali, pa onako kumovski, za neka stara vremena, natovarili celoj zgradi da plaća popravke njihovih delova stana. Priznali su i obećali da će pare da vrate, al' đavo je već odneo šalu.

ZAPISNIK, OVERA PEČAT, RAČUN...

POSLE izbora "lidera", sastavlja se zapisnik koji se šalje u opštinu, koja zatim izdaje dokument u kome je odluka stanara verifikovana, pa se s tim papirom može kod pečatoresca na izradu pečata. Ostaje da se skupština registruje kao pravno lice sa matičnim brojem, PIB-om i otvaranjem tekućeg računa u banci.