Neophodna hitna obnova Vukovog i Dositejevog muzeja

NAJSTARIJA sačuvana zgrada u prestonici, Vukov i Dositejev muzej, ovih dana preživljava najteže trenutke u istoriji. Dotrajali krov, pokriven ćeramidom, odavno preti da se sruši. Temelji su popustili, a zidovi u unutrašnjosti nekada raskošnog zdanja popucali. Da zub vremena nije jedini protivnik, svedoče i brojni grafiti koji su naružili spoljne zidove, objekta koji datira iz sredine 18. veka.

Prema rečima upravnice muzeja Ljiljane Čubrić, rekonstrukcija kuće u gospodar Jevremovoj, u kojoj se nalazila prva srpska Velika škola, treba da počne u novembru. Ministarstvo kulture obezbedilo je trećinu od potrebnih 70 miliona dinara, a za drugu i treću fazu radava - para nema!

- Borimo se svim silama da obezbedimo ostatak novca za adaptaciju - priča Ljiljana Čubrić. - Nadamo se da će nam, posle više molbi i apela, pomoći grad Beograd, koji je i vlasnik ove zgrade. Takođe, pokucali smo i na vrata mnogih kompanija. Nismo sportski klub, da tražimo sponzorstvo, ipak, svaki dinar bi nam značio.

Čubrić je dodala da je već odavno urađena kompletna tehnička dokumentacija za tu rekonstrukciju koja podrazumeva izolaciju vlage, rekonstrukciju krova, zidova koji su već podbuli, ojačanje temelja, jer zgrada delom okrenutim ka dvorištu - tone. Poslednja rekonstrukcija bila je pre 62 godine. Od tada, sem krečenja i rekonstrukcije tavanice, nije bilo ozbiljnijih radova.

- Zgrada je zbog svoje arhitektonske i istorijske važnosti svrstana u kategoriju kulturno-istorijskih spomenika od izuzetnog značaja, najviše moguće kategorije, kao i manastiri na Kosovu i Metohiji - priča naša sagovornica. - Međutim, nekim ljudima ništa nije sveto. Noću, komšije u dvorište dovode pse da obave nuždu. Dešava se da ujutru, pod strehom, pronalazimo špriceve i igle.

Nedavno, sa ulaznih vrata, trojca lopova ukrali su mesinganu ploču. Iako je policija uhapsila kradljivce, tabla je već bila pretopljena, kao sekundarna sirovina u nekoj divljoj livnici.

ZBIRKA

Zaostavštinu Vuka Karadžića otkupila je svojevremeno srpska država od njegove kćerke Mine Vukomanović. Ovamo su prenesene i lične stvari čuvane u Narodnom muzeju i Srpskoj akademiji nauka.

Od Dositejevih ličnih stvari ništa nije sačuvano jer je zgrada Praviteljstvujuščeg sovjeta u Beogradu, u kojoj je živeo i umro 1811. izgorela prilikom turskog bombardovanja Beograda 1813. godine, a sa njom i svi Dositejevi predmeti. Stalnu postavku posvećenu ovom velikanu srpske kulture čine prva izdanja njegovih knjiga, prepiska, portreti i skulpture.