DOSAD nepoznati ostaci rimskog legijskog logora pronađeni su u ponedeljak kod Kalemegdana prilikom rekonstrukcije tramvajskih šina. Logor, za čije se postojanje već znalo, jedan je od dva takve vrste u Srbiji i svega šezdesetak u svetu. U naredne dve nedelje građevinske radnike zameniće arheolozi koji će detaljno istražiti celu trasu, površine oko 1.800 kvadrata.
Radnici, koji su radili na rekonstrukciji šina u ulicama Tadeuša Košćuška i Pariskoj, naišli su na ostatke za koje se ispostavilo da potiču od rimskog vojnog logora. Pronađeni su ostaci ulice koja je vodila od generalskog štaba prema kapiji iz drugog veka i dalje prema civilnom naselju.
- Reč je o jugoistočnoj kapiji logora koja je otkrivena 1985. godine u Biblioteci grada Beograda - objasnio je Stefan Pop-Lazić, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu. - Ostaci ulice koja je vodila ka toj kapiji unutar logora otkriveni su prilikom ovih iskopavanja, a i dve ulice koje su išle izvan logora ka gradu, tadašnjem Singidunumu.
Ispod šina su pronađeni i ostaci zgrada čija će namena tek biti utvrđena. Arheologe je iznenadilo što su ostaci veoma dobro očuvani, kao i činjenica da se nalaze tako plitko ispod ulice.
Svi objekti datiraju sa početka 2. veka, od kraja vladavine cara Trajana i početka vladavine Hadrijana. Ostaci tog rimskog logora postoje na celom prostoru malog i velikog Kalemegdana.
- U Srbiji postoji još samo jedan legijski logor u Viminacijumu, dok ih u svetu ima oko šezdeset - ističe Pop-Lazić. - Za njegovo postojanje se već znalo, a istraživanja su započeta još tokom Drugog svetskog rata. Nismo, međutim, znali za postojanje građevine koje su sada otkrivene, a čija namena još nije poznata. Po obliku bi moglo da se radi o konjušnicama ili bolnici. Sledeće dve nedelje mi ćemo nastaviti iskopavanja na čitavoj trasi površine oko 1.800 kvadratnih metara. Očekujemo da ćemo pronaći ostatke i drugih građevina.
Kada arheološka istraživanja budu završena, ostaci će biti zaštićeni, a zatim zatrpani. Šine će biti postavljene i tramvajski saobraćaj će se normalno nastaviti.
- Važno je da ostaci ne budu uništeni kako bi u budućnosti. kada to bude moguće, lokalitet mogao da se otkrije i prezentuje na pravi način - zaključuje Pop-Lazić.

PODNO GREJANJE
LOGOR su podigli vojnici čuvene 4. legije Flavija koja je došla posle ratova sa Dačanima i ostala tu do kraja antike.
- Rimski legijski logor bio je pretrpan zgradama - opisuje Pop-Lazić. - Bilo je više od 60 baraka od kojih su neke otkrivene još sedamdesetih godina. U utvrđenju su se nalazile ulice, magacini, radionice, barake, prolazila je kanalizacija. Više od 6.000 ljudi je tu živelo. Reč je o veoma urbanizovanom prostoru. Imali su i sistem podnog grejanja.