SVI "bazeni" sa peskom u parkovima van centra grada i 90 odsto gradskih parkovskih površina zaraženi su opasnim parazitima koji mogu ozbiljno da naškode mališanima! Ovi, alarmantni podaci Odseka za parazite Instituta za Veterinu i Veterinarskog fakulteta, pokazuju da bakterije dolaze iz izmeta pasa!
Prema rečima profesora Nikole Popovića, koji se bavi kožnim bolestima na Veterinarskom fakultetu, u pitanju su ankilostome i toksokare. Bolesti koje izazivaju su kutalna larva i viscelarna larva, a "zadatak" im je da prave ozbiljne probleme na koži i u unutrašnjim organima.
- Ova istraživanja radim 15 godina i nema bezbednog mesta za dečju igru - kaže dr Ivan Pavlović, parazitolog iz Instituta za veterinu. - Ranije su najveći problem bili psi lutalice, a sada su to vlasnički psi koji nisu očišćeni od parazita, a izmet ostavljaju na svakom ćošku i niko ga ne čisti. Jedino što smo postigli je da se pesak u centralnim opštinama menja na nekoliko meseci, a u svemu ostalom nema poboljšanja.
Ozloglašena ankilostoma izaziva razne dermatitise i probleme na koži, a toksikora ulazi preko prljavih ruku u stomak i razvija se kao larva koja može da šeta po telu i stvori bolesti oka, pluća, mozga, ili bilo kod unutrašnjeg organa.
- Treba što češće prati ruke deci i brisati ih vlažnim maramicama - kaže dr Pavlović. - Osim dva najčešća, u parkovima i pesku pronađeni su i drugi paraziti - đardija, koja izaziva prolive, kokcidije, koje su opasne za pse, pa čak i jaja pantljičare.
Ovi podaci ne iznenađuju kad su trotoari, parkovi, igrališta u celom gradu gotovo zatrpani psećim izmetom. Teško je prošetati, a ne ugaziti. Prema podacima Veterinarske stanice u Beogradu ima između 250.000 i 300.000 vlasničkih pasa i još oko 5.000 lutalica, pa se procenjuje da se svakog dana "sruči" od 70 do 100 tona psćeg izmeta. Dok opasni paraziti vrebaju, nema ni zakona ni gradskog pravilnika koji bi naterao vlasnike da uklanjaju "tovar" svojih ljubimaca. Kuce slobodno vrše nuždu gde god hoće, a gazde još niko nije "lupio po džepu" zbog toga.
- Specijalne korpe sa kesama za sakupljanje psećeg izmeta postavljene su na 220 punktova u gradu, ali je sakupljanje na dobrovoljnoj bazi - kaže Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne i stambene poslove. - Problem je što još nije donet Zakon o dobrobiti životinja, Ministarstva poljoprivrede, pa nema ni odgovarajućeg gradskog pravilnika koji reguliše ovu oblast i podrazumeva kazne za nemarne vlasnike. On je trenutno prvi na "spisku" za usvajanje.

BROJKE
250.000 - 300.000 vlasničkih pasa u Beogradu
5.000 lutalica na ulicama

KAZNE
NEVASPITANI vlasnici ljubimaca nisu samo karakteristika Beograda. Isti problem muči i velike gradove u Britaniji, Švajcarskoj, Švedskoj.
Međutim, tamo se plaćaju velike kazne, pa inspektori, da bi ljubimce uhvatili na delu, šetaju parkovima "u civilu". Svetska praksa pokazuje da je jedini način da se reši problem - osetna kazna i dovoljan broj kesa za sakupljanje.

NEDOSTAJU INSPEKTORI
IAKO nema gradskog pravilnika, koji bi "prevaspitao" pse zbog nužde, postoji pravilo da je u većini parkova ili zabranjen pristup psima, ili im je dozvoljen ulaz u pojedinim delovima. U praksi je, međutim, sasvim drugačije. Vladimir Terzin kaže da bi se kontrolisao ulaz u parkove, potrebno je mnogo više inspektora, koje grad nema.