ZA godinu i po dana Beograd bi mogao da dobije uređenu gradsku železnicu. Grad planira da uloži nekoliko stotina miliona dinara za sređivanje ovog sistema. Pre toga sa "Železnicom", u čijoj je nadležnosti Beovoz, treba da se raščiste upravljački odnosi.
U ovogodišnjem budžetu za "Beovoz" planirano je 300 miliona dinara. Prema rečima Željka Đukanovića, direktora gradske Direkcije za javni prevoz, ova suma je za početak dovoljna da se rekonstruiše dobar deo pruga, gde se vozovi sporije kreću.
- Treba da se organizuje i brz sled vozova, bar u špicevima kada ljudi dolaza i odlaze sa posla. I autobusi moraju da dovoze putnike do tih stanica, a ne da ljudi pola sata pešače do njih - objašnjava Đukanović. - Postojeće garniture vozova su neupotrebljive za dalje korišćenje i potrebno je i njih obnoviti. Videćemo da li će se kupovati nove ili možda za početak samo iznajmiti, jer postoji i ta mogućnost. Za sve ovo trebaće od godinu i po do dve godine.
Nekada projektovane brzine vozova na beogradskim prugama iznosile su od 100 do 120 kilometara na čas. Međutim, zbog neodržavanja šina "Beovoz" se danas u proseku kreće od 20 do 40 kilometara na čas. Želja je da se posle remonta pruge njegova brzina poveća bar na 70 kilometara na sat.
Saobraćajni institut CIP uradio je prošle godine studiju o integrisanju "Beovoza" u sistem javnog prevoza putnika. Da bi on u potpunosti zaživeo planirano je njegovo uključenje u jedinstveni tarifni sistem. To znači da bi se ovim vozovima mogli prevoziti putnici sa mesečnim pretplatnim kartama bez dodatnih plaćanja.
Takođe, neophodno je pored Beovozovih stanica postaviti i autobuska stajališta i organizovati takav red vožnje da putnici polazak vozova i autobusa ne čekaju duže od pet minuta. Planira se i uređenje perona, čekaonica, javnih toaleta. Na stanicama će biti postavljeni i displeji sa informacijama kada stižu i polaze vozovi i iz kog pravca dolaze i gde su se uputili. Na nekima će biti samo tekstualne poruke, dok će na pojedinim peronima putnici dobijati i zvučna obaveštenja. Na prilazima stanicama postaviće se putokazi i ostala odgovarajuća signalizacija.
Stručnjaci iz CIP-a preporučuju i da se kupi 18 dvodelnih garnitura vozova, jer bi toliko bilo dovoljno da se odgovori broju putnika, koliko se procenjuje u narednim godinama.

ŠIRENjE MREŽE

UKOLIKO sistem gradske železnice zaživi, onda bi za koju godinu počelo i širenje ove mreže. Gradio bi se krak ka Borči i drugim naseljima kraj Zrenjaninskog puta. Prugom bi sa centrom grada bio spojen i aerodrom. Za sada se razmišlja o dve trase. Jedna bi od Novog Beograda išla sa leve strane autoputa, pored Kvantaške pijace, dok bi druga išla preko Bežanijske kose prema Surčinu, a zatim kraj puta ka aerodromu. Među idejama je i da se gradi južni krak Beovoza ka Obrenovcu.