GRADNJA beogradskog metroa ovih dana deluje potpuno izvesno. Gradonačelnik Dragan Đilas je oglasio početak realizacije projekta i čeka da vrhunski eksperti iz inostranstva daju svoje mišljenje o trasi i tipu, kako bi se izbeglo mešanje politike. Ona je, međutim, već uplela prste, jer ministar Milutin Mrkonjić, koji je takođe član radne grupe za izgradnju metroa, bez mnogo zadrške iz fioke vadi projekat metroa koji su domaći stručnjaci uradili pre - tri decenije.
Tek što je, izgleda, konačno u vodu pala ideja o lakom šinskom sistemu, novi front se otvorio i oko toga kako će se finansirati najveći beogradski projekat. Dok ga Mrkonjić svrstava na među republičke prioritete, gradonačelnik poručuje da je to - glavni beogradski posao. A u stvari se još ne zna ni kako bi on trebalo da izgleda.

STARA IDEJA

BEOGRAD ima idejno rešenje metroa i nije bitno kada je ono rađeno - jasan je ministar Mrkonjić. - Metro je metro, nezavisan šinski sistem ispod zemlje, a po Novom Beogradu može da ide i površinom ako treba. Ja sam predlagač tog projekta i nema tu šta stručnjaci sa strane da rade i savetuju. Besmisleno je angažovati ih i moje ministarstvo će se tome usprotiviti. Ovo je projekat Srbije. Stranci će se uključiti tek kada budemo govorili o finansiranju.
Ministar Mrkonjić navodi da se 14 kilometara tunela i stanica za koje su urađena idejna rešenja i projekti može izgraditi za 1,1 milijardu evra. Taj novac, kaže, lako se može obezbediti kroz kredite.
Arhitekta Branislav Jovin, rukovodilac projekta "Metro Beograd", koji je rađen sedamdesetih, a iza kojeg je stao Mrkonjić, tvrdi da metro može odmah da se gradi.
- Za tunele su urađena idejna rešenja, a za stanice sa kompletnom opremom idejni projekti. Treba samo da se odredi izvođač koji će uraditi generalni projekat i početi gradnju - objašnjava Jovin. - Metro, koliko god da košta, nema cenu, jer je ogromna javna dobit. Svaki kilometar u bilo kom gradu košta različito.

FINANSIRANJE

GRADONAČELNIK Dragan Đilas najavio je da će naš metro biti finansiran iz kredita i gradskog budžeta, a ne dat na koncesiju. A među desetak gradova koji su završili ovaj masovni transportni sistem u poslednjih nekoliko godina i 25 koji ga trenutno grade - skoro da ne postoji pravilo u finansiranju izgradnje metroa.
SAMOSTALNO: Neki gradovi, poput onih u Rusiji i Kini, sami ili uz pomoć države finansiraju metro. Takav je slučaj sa Kazanjom, koji je 2005. dobio prvih sedam kilometara metroa za 1,1 milijardu evra, kao i sa Omskom i Krasnojarskom, gde su radovi već počeli.
BUDŽET: Kopenhagen je, s druge strane, 2007. izgradio metro po neobičnom sistemu "pablik-pablik partneršip" (javno-javno partnerstvo). Sa 55 odsto troškova učestvovala je danska vlada, a 45 odsto gradska vlast. Ipak, pre nego što su vozovi krenuli, Danci su jednoj firmi iz Milana dali koncesiju. Zauzvrat, Italijani će obezbediti svu potrebnu infrastrukturu, kao i vozove, a moći će da ubiru i profit od prodavnica na stanicama.
KONCESIJE: Nesvakidašnji aranžman doneće do 2014. metro i Ho Ši Min Sitiju (bivšem Sajgonu), najvećem gradu Vijentama (6,5 miliona stanovnika). Od 1,1 milijardu evra, koliko je planirano za izgradnju sistema, 904 miliona će obezbediti Japanska banka za međunarodnu saradnju. Zato će jedna japanska firma i "kopati", da bi ga odmah po završetku predala gradskim vlastima, po "bild-transfer" sistemu. Zauzvrat, ova će kompanija moći da bira poslove po celom Vijetnamu u narednih nekoliko godina.
Koncesijom će do lakog šinskog sistema doći i Breša. Ko bude izveo 400 miliona evra vredan projekat u ovom italijanskom gradu, moći će da u narednih sedam godina ubira veći deo kolača od profita.

EVROPSKI GRADOVI KOJI GRADE ILI PLANIRAJU METRO
Beograd, Solun, Bolonja, Breša, Viljnus, Koimbra, Čeljabinsk, Krasnojarsk, Omsk, Ufa, Bratislava, Dablin, Granada, Malaga, Sevilja, Adana, Donjeck

HRONOLOGIJA JEDNE IDEJE
1972. - Usvojen novi GUP i formiran Sektor za metro pri Skupštini grada
1982. - Napravljen projekat "Metro Beograd" za 18 metro-stanica
1985. - Model grada sa metroom zamenjen idejom "Tramvaj za 21. vek"
1991. - Prvi put se pojavljuje ideja o "lakom" metrou
1997. - Gradonačelnik Zoran Đinđić ponovo aktuelizuje rad Sektora za metro
2003. - Usvojen novi GUP, prema kojem se gradi laki šinski sistem
2005. - Gradonačelnik Nenad Bogdanović kreće u realizovanje ideje izgradnje LŠS
2008. - Gradonačelnik Dragan Đilas ponovo pokreće projekat, ovog puta - "pravog" metroa

MAJORKA
DA metro ne sme da bude jeftin, niti da se radi "brzo po svaku cenu", pokazuje primer Palma de Majorke. Pokrajinska i gradska vlast poznatog letovališta na Balearima za samo dve godine sagradila je 8,3 kilometara metroa, i to za "tričavih" - 312 miliona evra! Ali, odmah po probnoj vožnji, oktobra prošle godine, tuneli su poplavljeni, pa je saobraćaj morao da bude obustavljen. Vozovi su proradili tek u julu, a cena popravke skoro da se izjednačila sa troškovima izgradnje!

DABLIN
ŠUROVANJE sa državom i oslanjanje na budžet, ipak, obilo se o glavu žiteljima Dablina. Iako u glavnom gradu Irske ideja o metrou postoji skoro koliko i u Beogradu, tek se početkom ovog veka ušlo u ozbiljnu priču. Planirano je da se iz budžeta i kreditima "namakne" čak tri milijarde evra, ali je ekonomska kriza, bar zasad, ukočila izgradnju metroa.

IDEJE I NACRTI
STARA IDEJA ZA METRO

- Prugom bi bili spojeni stari Merkator i Vukov spomenik preko Terazija, Narodna skupština i Autokomanda preko Prokopa i Narodna skupština i Kalemegdan
- Izgradnja bi stajala 1,1 milijardu, a kilometar gradnje metroa koštao oko 65 miliona evra

"LAKA" VERZIJA
- Francuska konsultantska kuća "Sistra" nacrtala je tri linije za nezavisni laki šinski sistem: Ustanička - Zemun, Mirijevo - Banovo brdo i Voždovac - Blok 45
- Izgradnja prve linije koštala bi 1,03 milijarde, a jedan kilometar gradio bi se po ceni od 53 miliona evra

UCRTANO U GUP
- Linija Ustanička - Tvornička ulica u Zemunu nalazi se u GUP-u koji je usvojen 2003. godine