IAKO je poslovni turizam prvi osetio svetsku ekonomsku krizu Strategija razvoja turizma Beograda bazira se upravo na ovom vidu turizma!
Prema prognozama Svetske turističke organizacije, koje su objavljene prošle nedelje, poslovni turizam i, naročito, kongresi doživeće najveći pad u narednom periodu. Naime, kompanije neće više "šakom i kapom" bacati novac na kongrese, tim-bildinge, izlete i slična druženja, osim u slučaju kada su ti susreti neizbežni. Čak i one kompanije koje imaju novac za takvu vrstu nagrađivanja radnika neće smeti da u okolnostima ekonomske krize to rade.
- Kad smo pisali Strategiju razvoja turizma Beograda nismo imali to u vidu, jer nije bilo razgovora o ekonomskoj krizi - kaže dr Jovan Popesku, jedan od autora. - Pad poslovnog turizma će se sigurno odraziti u sledećoj godini, ali naša strategija je pisana za 2018. godinu. Poslovni turizam neće stati. Možda će malo opasti, ali i dalje je reč samo o spekulacijama.
Turizam je ptica zloslutnica i prvi najavi loše događaje. Međutim, ova privredna grana je žilava, pa se prva i oporavi. Poslovni turizam u prestonicu, ipak, dovodi 64 odsto gostiju, ali bi ga bolje bilo nazvati "prinudni turizam". Jer, poslovnim partnerima naše firme plaćaju hotel, vode ih na ručkove, pokazuju grad...
- To je, istina, atipično, ali se zna ko ide na kongrese - kaže Popesku. - To je, možda, praksa naših firmi, ali neće uvek biti tako. Beograd je destinacija u usponu, jer se i poslovanje poboljšava.
Poslovni turisti do sada su noćili u hotelima visoke kategorije, a u prestonici se, praktično, samo takvi i grade! Beogradski hoteli su preskupi, kao i avionske karte, pa je svima jeftinije da odu u Beč ili Budimpeštu.
Strategija predviđa da Beograd uđe u prvih 100 vodećih gradskih kongresnih destinacija (danas je na 168. mestu). Tome bi doprinelo jačanje Kongresnog biroa koji bi koordinirao turističke događaje u smislu termina i organizacije. Uz modernizaciju Sava centra, rekonstrukciju Beogradskog sajma, izgradnju hotela i puteva, prestonica bi narednih godina mogla da "privuče" poslovne ljude iz Nemačke, Italije, Francuske, SAD i susednih zemalja.
- "Gradski odmor" je drugi segment koji ćemo razvijati, jer zapadnom tržištu može da se ponudi sa malo investicija - kaže Popesku. - Problem je što je hotelska ponuda siromašna i nema konkurencije. Tek izgradnjom onih koji su najavljeni (a još nismo sigurni da će biti izgrađeni) ponuda će se popraviti i doći će do sniženja cena. Nama nedostaju hoteli sa tri zvezdice za "klasične turiste" koji dolaze na "gradski odmor". Počinju da se naziru na tržištu, ali to je za ozbiljan grad više nego nedovoljno. Tek posle 2010. ili 2012. godine možemo ozbiljno da se uključimo u ovu vrstu ponude. Uostalom, tada će se pojaviti i niskobudžetne aviokompanije, jer je ukidanje viza najavljeno za 2010. godinu. Tačnije, problem turizma Srbije jeste što Beograd čini dve trećine srpskog turizma, i dok se to ne promeni nećemo biti ozbiljna turistička zemlja.

BROJKE:
530 MILIONA DOLARA PRIHOD OD TURIZMA U ZEMLjI, NAJVEĆIM DELOM OD POSLOVNIH I KONGRESNIH TURA
64 ODSTO TURISTA U BEOGRAD DOLAZI ZBOG POSLA I SAJMOVA

KONGRES BOLJI OD "EVROSONGA"
U BEČU, koji poput Beograda ima 1,7 miliona stanovnika, lane je održano 2.764 kongresa koji su "zaradili" 760 miliona evra. U Beogradu se održava osam do deset kongresa godišnje.
Da je dobar kongres isplativiji od "Evrosonga" svedoči skup kardiologa u Beču koji je okupio 33.000 gostiju, dok je u vreme "Evrosonga" našu prestonicu posetilo jedva 20.000 stranaca.
Svet je tokom 2007. godine ostvario više od 11 milijardi dolara prihoda od kongresne industrije. Prosečna potrošnja kongresnog delegata bila je 2.000 dolara.