PRVA linija trajekta od Borče do Zemuna, koja bi uskoro trebalo da zaplovi Dunavom, mogla bi da iz centra Beograda istera čak 3.000 kamiona svakog dana. Stručnjaci smatraju da je zamisao dobra i izvodljiva, kao i da bi Pančevački most i gradske ulice tako mnogo lakše disale, ali upozoravaju na neka ograničenja rečnog prevoza.
Trajekti za koje je Grad zainteresovan mogli bi da u jednom "cugu" prevezu i do 60 teretnjaka. Od šljunkare "Bami", koja će biti polazna stanica na levoj obali, do Goveđeg broda na desnoj, stizaće se za 25 minuta, dok će nizvodno trebati pet minuta manje. Jedan trajekt bi dnevno mogao da preveze između 1.700 i 3.700 vozila, a jedna od ideja je da teretnjacima bude zabranjena vožnja Pančevačkim mostom.
Ova plovila, kako objašnjava prof. Vladeta Čolić sa Saobraćajnog fakulteta, po dimenzijama su najsličnija onima koji spajaju obale Bokokotorskog zaliva u Crnoj Gori.
- Ekipa koja je radila Studiju izvodljivosti posetila je Rumuniju, koja ima razvijen rečni prevoz na Dunavu, i preuzela neka iskustva odatle - kaže profesor Čolić. - Pošto se rečni saobraćaj obavlja i u komšiluku, to neće predstavljati veliki problem našim iskusnim brodarcima.
Prednosti su brojne: za razliku od Save, brzina plovidbe na Dunavu nije ograničena, a oscilacija nivoa vodostaja na velikoj evropskoj reci iznosi najviše tri i po metra. Modernim trajektima treba najviše 15 minuta za utovar i istovar automobila, a pošto su opremljeni radarima, mogli bi da plove i noću.
Profesor Čolić, ipak, upozorava da je pre prve vožnje potrebno napraviti i ozbiljnu hidrološku i morfološku studiju, kako se u ceo posao ne bi srljalo. Prema njegovim rečima, problem trajektima ne bi trebalo da predstavlja ni bezbednost, ni vodostaj, kao ni magla, ali bi mogla - košava.
- Zbog jakog vetra ne može se računati na neprekidnu plovidbu. Dunav je otvoreni plovni put, pa bi košava na po nekoliko sati mogla da zaustavi trajekte - kaže prof. Čolić. - Čak i najiskusniji lađari se ukotve kada zaduva vetar.
Od modela trajekta zavisi kakav će se pristan graditi, pošto postoje oni koji se "parkiraju" i bočno. U Gradu su najavili da postoje tri varijante plovila, a da će za početak nabaviti barem tri trajekta.

POTENCIJAL
BEOGRAD ne koristi dovoljno svoj rečni potencijal jer nema dobru infrastrukturu za to - smatra profesor Čolić. - Ne moramo graditi velika pristaništa, poput Luke "Beograd", ali može se niz Dunav i Savu napraviti više manjih. Naravno, potrebno je napraviti odličnu vezu između rečnog i kopnenog saobraćaja.