NACIONALNA služba za zapošljavanje, lane je odobrila svega 1.240 radnih dozvola stranim državnjanima, iako ih je u prestonici zvanično boravilo oko 11.000. To znači da svaki deseti stranac radi "na crno". I dok ilegalno tržište rada cveta, državni budžet je tanji za 14 odsto poreza na platu svakog neprijavljenog stranca.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Beogradu je nastanjeno 1.105 stranih državljana, dok njih 9.993 ima privremeno boravište. Među njima je registrovanih 2.472 kineskih državljana. Međutim, nezvanične procene su da Kineza ima na desetine hiljada, a činjenica da je samo njih 17 prošle godine dobilo radne papire potvrđuje da ova oblast nije adekvatno uređena.
- Do pre nekoliko godina na evidenciji NSZ nismo imali ni jednog Kineza koji je zatražio radnu dozvolu - kaže Milka Ristović, stručni saradnik za međunarodno posredovanje beogradske filijale NSZ. - Međutim, u poslednje vreme stanje se promenilo. Tako smo prošle godine izdali 17 dozvola uglavnom za poslove kuvara.
Lane je NSZ austrijskim državljanima odobrila samo 12 radnih dozvola, dok je Nemcima u istom periodu izdato 15 dozvola. Najveći broj zahteva podneli su službenicim stranih banaka i društava sa ograničenom odgovornošću - uglavnom menadžeri.
Broj stranaca koji stvarno rade kod nas mnogo je veći od zvaničnih podataka. Oni su angažovani na privremenim i povremenim poslovima, ili rade i po nekoliko godina na crno bez prijave adrese boravka. Zakon prepoznaje nekoliko grupacija stranaca: stalno naseljene, s privremenim boravkom, ali i one koji imaju potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Upravo ovaj poslednji status je interesantan za strane kompanije, jer za takve radnike, po zakonu, poslodavac ne mora da traži radnu dozvolu, niti da uplaćuje poreze i doprinose za socijalno osiguranje.
NSZ na zahtev poslodavaca izdaje radne dozvole samo onim stranim državljanima kojima MUP Srbije izda dozvolu boravka. Za razliku od većine zemalja koje ograničavaju broj stranaca koji tokom jedne godine mogu dobiti radnu dozvolu, u Srbiji je jedino ograničenje obaveza NSZ da domaćim radnicima da prednost nad stranim s istim kvalifikacijama. Istovremeno, stranim kompanijama je omogućeno je da zaposle radnike samo na osnovu boravišnih viza i putnih naloga i da na taj način izbegnu plaćanje radnih dozvola.

BROJKE
268 NEZAPOSLENIH stranaca na evidenciji beogradske filijale NSZ
301 STRANO preduzeće registrovano u Privrednoj komori Beograda
313 RADNIH dozvola NSZ izdala u Beogradu od početka godine

ZAKONI
POLOŽAJ stranih radnika u Srbiji regulisan je Zakonom o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima, koji je donet 1978, a dopunjen i izmenjen 1989. godine. Mnogi smatraju da je taj zakon zastareo. Takođe, prema Zakonu o privrednim registrima, stranci mogu da registruju privredno društvo bez traženja radne dozvole. Takođe, taj zakon omogućava članovima porodičnog domaćinstva vlasnika privrednog društva da rade bez radnih dozvola. Kada Inspekcija rada pokuša da prekontroliše stranca koji kod nas ima radnju, suoči se s tim da su svi koji kod njega rade zapravo "njegovi" rođaci, za koje po zakonu ne mora da traži radnu dozvolu.