IDEJA da se u Beogradu izgradi metro prvi put se pojavila 1972. godine. Tada je usvojen Generalni urbanistički plan za prognoziranih dva miliona stanovnika koji je planirao dve linije metroa. Po taktovima GUP-a krenulo se u u izradu studije o razvoju javnog saobraćaja sa metroom kao glavnim sredstvom brzog i masovnog prevoza.
Tadašnji predsednik Skupštine grada, čuveni Branko Pešić sa Zavodom za izgradnju grada dogovorio je formiranje Sektora za metro. Tako je narednih deset godina više od stotinu stručnjaka radilo na studiji podobnosti i projektu metroa. Ekipom je rukovodio arhitekta Branislav Jovin.
- Presekao nas je urbanistički prevrat krajem 1982. godine. Zabranjen je rad Sektoru za metro, a tadašnji predsednik Izvršnog odbora Radoje Stefanović projekte grada sa metro sistemom proglasio za "sramotu Beograda" - priča Jovin. - Promenjen je GUP u kojem je model grada sa metroom zamenjen automobilsko-tramvajskim modelom. Tada su samoupravljači i njihovi stručnjaci odlučili da za 200 miliona dolara građanskog samodoprinosa umesto metroom Beograđane u 21. vek uvozaju uskokolosečnim tramvajem. Isti ti stručnjaci sada nameravaju da građane vozaju tramvajem na nešto širem koloseku i nešto većom šoferšajbnom.
Sektor za metro se rehabilituje krajem osamdesetih i ponovo započinju pripreme za izgradnju. Međutim, u priču uskače i Srpska akademija nauka čiji stručnjaci 1991. godine predlažu projekat lakog šinskog sistema ili modernog tramvaja normalnog koloseka. Ipak, zbog lošeg ekonomskog stanja u zemlji sve je stalo, pa se nije gradio ni metro ni LŠS.
- Danas nema smisla razgovarati da li milionskom Beogradu treba metro ili tramvaj (LŠS), ko se brže gradi, koliko ko košta ili koliko putnika može da preveze na sat. Suština je da li želimo tramvajski Beograd ili Beograd sa metro sistemom - kaže Jovin. - U Evropi se zna, pogrešan je svaki urbanistički plan za grad, sa više od 700 hiljada stanovnika, ako nije zasnovan na prevozu ljudi nezavisnim šinskim sistemom. Potrošiće se ogroman novac u pogrešnu infrastrukturu i nepotrebne projekte.

NOVI PAD

SEKTOR za metro oživeo je ponovo 1997. godine za vreme kratkotrajne vladavine Zorana Đinđića u Beogradu. Prema svedočenju arhitekte Branislava Jovina, Đinđić im je naložio da pripreme dokumentaciju kako bi se donela odluka o izgradnji metroa. Međutim, krajem leta Zoran Đinđić je smenjen sa mesta predsednika Skupštine grada Beograda, a na tu funkciju izabran je Spasoje Krunić iz Srpskog pokreta obnove. Projekat je ponovo suspendovan.



GUP 2021

SKUPŠTINA grada većinom glasova 2003. godine usvojila je novi Generalni urbanistički plan do 2021. godine. Njime je predviđeno da se do tada u prestonici izgradi laki šinski sistem. Planirane su tri linije: Tvornička - Ustanička, Pravni fakultet-Banovo brdo i Novi Beograd-Banovo brdo povezani mostom preko Ade ciganlije.




HRONOLOGIJA


1972. godine predsednik Skupštine grada Branko Pešić prihvata i pokreće ideju metroa.

1982. godine predsednik IO Grada Radoje Stefanović suspenduje metro i novac ulaže u tramvaj.

1986. godine predsednica IO Grada Živana Olbina rehabilituje Sektor za metro.

1991. godine predsednik Skupštine grada Milorad Unković odbacuje metro i prihvata koncept LŠS

1997. godine predsednik Skupštine grada Zoran Đinđić ponovo afirmiše ideju izgradnje metroa i aktivira Sektor za metro.

1997. godine predsednik Skupštine grada Spasoje Krunić suspenduje Sektor za metro.

2005. godine gradonačelnik Nenad Bogdanović kreće u realizovanje ideje izgradnje LŠS.