PRORAČUNI kažu da će Beograđani izgradnjom lakog šinskog sistema uštedeti oko sedam minuta da bi prešli relaciju od Ustaničke do Tvorničke ulice. Trenutno ovu trasu najbrže pređe autobus, za 36 minuta, dok bi tramvaju za isti put trebalo oko 50 minuta. Ipak, računica govori da bi nam najviše pogodovao metro, koji bi ovu relaciju savladao za ravno - 20 minuta.
Matematički gledano, odluka gradskih vlasti da izgrade LŠS samo delimično će ubrzati prevoz putnika i rasteretiti površinski saobraćaj na najfrekventnijim linijama. Upravo zbog toga deo stručne javnosti smatra da ova odluka neće doneti najbolje efekte za uložene novce.
LŠS bi mogao da, uprkos delimično nezavisnim šinskim bašticama, "ratuje" sa drugim vozilima na raskrsnicama, pa bi se "idealno vreme", koje je tik ispod pola sata vožnje, moglo pokvariti. Tako, iako je nominalna brzina "lakog" oko 25 kilometara na čas, onaj u francuskom gradu Ruanu, koji je po mnogim parametrima najsličniji beogradskom, razvija tek 19 kilometara na čas. A tačno tolika je prošlog meseca bila "eksploataciona brzina" beogradskih autobusa, što uključuje gužve i čekanja na semaforima.
Metro tih problema svakako ne bi imao. Celom svojom trasom juri ispod zemlje, sa garantovanom brzinom od 35 kilometara na čas. Zahvaljujući ekspresnom prolaznom vremenu građanima bi se mnogo više isplatilo da u grad stižu po šinama, umesto na točkovima. Njegova prednost je i kapacitet - za sat vremena može da preveze 45 hiljada putnika. Ukoliko pritisak stanovništva nije veliki, kompozicija uvek može da vuče manje vagona.
U odnosu na sadašnji šinski sistem "ubrzanje" bi bilo čudesno. Tramvaj na najpopularnijoj liniji "7" svoju 15 kilometara dugačku trasu prelazi za više od sat vremena. "Šestica", koja zauzima blizu polovine trase budućeg LŠS, od Tašmajdana do Ustaničke putuje 28 minuta. U satnicu ulaze i zaustavljanja na stajalištima, kojih "šestica" u jednom smeru ima 12, a "sedmica" čak 30.
Da je metro najbolje rešenje za javni prevoz u prestonici, ne spore ni najveći pobornici izgradnje LŠS. Ipak, omču oko vrata steže mu novac, pošto u Gradu naglašavaju da kasa nije toliko duboka. Ali, Beograđanima nije ni nevažno koliko vremena za svoje pare izgube u prevozu.

SPORE TROLE
NAJSPORIJE javno gradsko prevozno sredstvo je trolejbus. Na linijama kojima se kreće ekplataciona brzina mu je 12,5 kilomatra na čas. Tako se sedam kilometara trolom "29" od Studentskog trga do Medakovića putuje 40 minuta.

LŠS
KAKO su do sada stvari stajale početak gradnje LŠS planiran je 2008. godine. Prva linija bila bi završena 2012. godine. Planirano je da bude dugačka 12,5 kilometara, od čega će 4 kilomatra biti pod zemljom. Savu će "preskočiti" mostom uz Brankov. Na svakih 640 metara zaustavljaće se na stanicama da iskrca i prihvati putnike. Prva trasa poduhvata koštaće pola milijarde evra.