ŠTA je potrebno Beogradu metro ili laki šinski sistem? Stručnjaci već dve decenije ukrštaju argumente. Pobornici metroa tvrde da nema nikakve dileme i da je on najbolje rešenje prevoza putnika kroz centralno jezgro milionske srpske prestonice. To je kažu i jedini način da se smanji pritisak automobila.
Profesor sa Građevinskog fakulteta Mihailo Maletin objašnjava da jedino nezavisni šinski sistem sa brzinom većom od 30 kilometara na čas može da ponudi brz, tačan i pouzdan prevoz.
- Metro jeste skup i nije ga jednostavno izgraditi, ali je on neophodan Beogradu - navodi Maletin. - Beograd boluje od kancera saobraćajnog zagušenja u centru i metastaze se šire. Vi tada ne pitate koliko košta, već da li ima leka. A lek je metro. Englezi imaju uzrečicu - nismo toliko bogati da kupujemo jeftine stvari. Nije najbolji projekat onaj koji je najjeftiniji, već onaj koji donosi najveću dobit.
Maletin objašnjava da 14,5 kilometara prve etape metroa košta oko milijardu evra, a gradilo bi se devet godina. Radilo bi se u četiri faze i svaka bi po završetku bila puštena u promet.
- Unutrašnji magistralni poluprsten koji Grad hoće da gradi košta milijardu evra bez nadoknade za zemljište građanima koje će da rasele, a to će koštati, još oko 20 odsto investicione sume - upoređuje Malitin. - Ubedljivo je pametnije taj novac uložiti u metro. Deonice na krajevima metroa od Vukovog spomenika do Ustaničke ili od Autokomande do Banjice treba pojačati modernizovanim tramvajem, a ne taj novac potrošiti na Nemanjinu ulicu. Takođe vozilo LŠS se napaja strujom preko pantografa poput tramvaja pa je za njega potreban veći tunel koji je zato skuplje izgraditi, nego za metro koji se napaja sa strane.
Profesor Maletin objašnjava da su glupost tvrdnje gradskih čelnika da niko više u svetu ne gradi metro, kao i poređenje sa gradovima koji grade laki šinski sistem. Kaže od neistine je gora poluistina.
- Niko više ne gradi metro, jer su ga svi gradovi sa više od milion stanovnika već izgradili. I sada oni proširuju metro ili na periferiji grade LŠS. Pa tako ćemo raditi i mi prema Krnjači ili Surčinu, ali ne kroz centar. Ne možete Beograd porediti sa Štutgartom koji ima 550 hiljada stanovnika, Lionom 450 hiljada ili Frankfurtom od 650 hiljada građana. Njima je LŠS dovoljan, kao što je taj sistem savršen za Novi Sad, Suboticu, Niš. Beograd se poredi sa Budimpeštom, Minhenom, Pragom, Kijevom, Sofijom, koji imaju približan broj stanovnika, sličan teren, reku koja grad deli na dva dela i nisu svi oni valjda ludi pa su izgradili metro.
Poslednji u Evropi metro su počeli da grade Bugari. U Sofiji je 1998. godine izgrađena prva liniju. Metro mreža sada ima 9,9 kilometara, koju i dalje šire. Novu liniju od 4,8 km planiraju da otvore sledeće godine. Cilj Sofije je izgraditi 52 kilometra metroa sa 47 stanica prosečnog razmaka 1,1 kilometar.

LAKI ŽONGLERI
- SVI koji se zalažu za laki šinski sistem U Beogradu su oni koji su osamdesetih godina vikali "tramvajem u 21. vek" - kaže Maletin. - Oni su malo političari, malo stručnjaci, pa žongliraju po potrebi. Uništili su koncept metroa, čiju je studiju sedamdesetih godina radilo više od stotinu tadašnjih vodećih inžinjera. Neće da priznaju grešku, pa sada pod krilaticom "laki metro" pokušavaju da proguraju modernizovani tramvaj. Metro je metro i on ne može biti ni laki, ni teški, ni klasični...

UMP I SMT
PROFESOR Mihailo Maletin odgovara gradskom arhitekti Đorđu Bobiću koji se javno čudio zašto je "Maletin protiv Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP) kada ga je ranije crtao".
- Nikada ga nisam "crtao" i oduvek sam bio protiv tog projekta - kaže profesor. - Bio sam rukovodilac tima Građevinskog fakulteta koji je izradio projekat spoljne magistralne tangente (SMT). Ona je veza autoputa sa levom obalom Dunava istočno od Mirijeva i preko novog mosta. I danas sam konsultant pri "crtanju" istog poteza, pa je gradski arhitekta možda pomešao prostor Beograda zbog sličnosti skraćenica.


FAZE IZGRADNJE METROA

FAZA                                                         KM                 STANICA              ROK

1. Stari Merkator-Terazije                             5,9                       8                      4 god.
2. Terazije-Vukov spomenik                           2                        3                       1 god.
3. Skupština-Prokop-Autokomanda               4,3                       5                      2,5 god.
4. Skupština-Kalemegdan                            1,4                       2                      1,5 god.

METROPOLE
GRADOVI u Evropi koji imaju metro: Lisabon, Madrid, Barselona, Bilbao, Valensija, Torino, Milano, Rim, Đenova, Napulj, Atina, Istambul, Izmir, Bursa, Ankara, Sofija, Bukurešt, Kijev, Varšava, Minsk, Moskva, Peterburg, Helsinki, Oslo, Štokholm, Kopenhagen, Hamburg, Berlin, Ninberg, Minhen, Prag, Beč, Budimpešta, Pariz, Marsej, Lion, Lil, Ren, Brisel, Amsterdam, Roterdam, London, Njukastl, Glazgov.

BROJKE
391 KILOMETARA najduži u svetu Londonski metro
4,7 MILIONA ljudi dnevno preveze njujorški metro
41,5 KILOMETARA najduži tunel na svetu ima Moskva
1863. GODINE izgrađen prvi metro u Londonu