RASPRAVA kakav je metro potreban Beogradu, koja je nedavno otvorena u Skupštini grada, ponovo je uskomešala javnost. Posle zalaganja Milorada Perovića, predsednika grdaskog parlamenta, za klasični, grdski arhitekta Đorđe Bobić odgovara da je laki metro prestonici - apsolutno dovoljan.
On bez problema može da zadovolji potrebe prevoza u gradu u kojem živi 1,6 miliona stanovnika. Stručnjaci tvrde da će čak 15 odsto kapaciteta biti prazno, a laki metro na prvoj liniji od Ustaničke do Tvorničke ulice u jednom smeru moći će da preveze 20 hiljada putnika na čas, navodi gradski arhitekta Đorđe Bobić, objašnjavajući zašto se Grad odlučio za laki kao rešenje.
- Niko više u svetu ne gradi teški metro. Čak i gradovi koji ga već imaju poput Beča, Madrida, Atine, Čikaga meržu šire lakim. Jeftiniji je, brža je izgradnja, a takođe obezbeđuje brz prevoz - poredi Bobić. - Po ekspertizama koje smo radili i mi i španska firma "Ineko", 14,5 kilometara prve linije klasičnog metroa koštalo bi milijardu i 400 miliona evra, a lakog od 450 do 500 miliona evra. Nema dileme da je laki metro optimalno rešenje. Grad može finansijski da ga iznese, a ako nekada bude potrebe i više novca nikakav problem neće biti nadzemne deonice spustiti pod zemlju. Lažu kada nas optužuju da gradimo tramvajsko-automobilski sistem. Mi pravimo metro.
Bobić kaže da su detaljna studija za klasičan metro i idejni projekti za pojedine delove koje je pre 25 godina uradila ekipa stručnjaka, dobri, ali da taj kapacitet ne treba Beogradu, jer neće biti toliko ljudi da se njime voze.
- Takav metro je prevaziđeno, komplikovano i skupo graditi i morala bi da učestvuje i država. Od svih političara to je jedino rekao Milorad Perović, ali budimo realni od kojih para će Republika da izdvoji za metro. Pa ceo konflikt u Srbiji se stvara na rečennici: "Mi radimo, a Beograd se gradi". Mislite da će Kragujevac na to pristati. Pa Dinkić od Beograd uzima novac da prosledi siromašnijim gradovima - podseća Bobić.
Na tvrdnje da ukoliko se izgradi klasičan metro neće biti potreban Unutrašnji magistralni poluprsten, pa taj novac može da se iskoristi upravo za metro, Bobić smatra da su besmislene.
- UMP je potreban, bilo metroa ili ne. On će da izvuče 30 odsto saobraćaja iz centra. Mihailo Maletin ga je nekada crtao i ne razumem zašto je sada protiv. Ljudi hoće da voze automobile i ne možete im to zabraniti, niti ih naterati u metro. On je samo alternativa i hoćemo da ga što pre izgradimo, a ne jednog dana kroz neku neku deceniju.

TRASE
- PRVU liniju od Ustaničke do Tvorničke ulice počinjemo da gradimo 2008. godine i biće završena 2012. godine - kaže Bobić. - Posle toga gradiće se druga linija od Pravnog fakulteta, preko Slavije i Prokopa do Franša. Treća linija pružaće se od Novog Beograda mostom preko Ade, gde će se račvati. Jedan krak ići će na Banovo brdo, a drugi Rakovičkom dolinom. Laki metro će biti potpuno nezavistan sistem sa denivelisanim raskrsnicama.

ZBUNJIVANJE
ZALAGANJE predsednika Skupštine grada Milorada Perovića za izgradnju klasičnog metroa Đorđe Bobić smatra da je isključivo politički motivisano.
- On se zakleo da sprovodi odluke Skupštine grada, a glasao je za onu u kojoj je nedvosmisleno rečeno da će se graditi laki metro, UMP i most preko Save - kaže Bobić. - Neprihvatljivo je da sada menja odluke i svojim izjavama zbunjuje građane. Kadrovi iz DSS koji rukovode Urbanističkim zavodom, Sekretarijatom za urbanizam i Sekretarijatom za saobraćaj do sada su sprovodili sve što je potrebo na realizaciji projekta lakog metroa. Dužnost im je i da nastave posao, jer će u suprotnom prekršiti odluku Skupštine grada.
KLASIČNI METRO
ZAGOVORNICI klasičnog metroa Mihailo Maletin i Branislav Jovin smatraju da je takav sistem pravo i jedino rešenje za saobraćaj u Beogradu. Gradio bi se narednih decenija i to dve varijante gradski i regionalni, koji bi povezivao Beograd sa prigradskim opštinama. Za laki metro tvrde da je to tramvaj sa većom šoferšajbnom i da košta dosta, a neće biti najbolje rešenje najbržeg prevoza građana.
- Zato što će metroom ekspresno stizati u druge delove grada, naročito u centar, ljudi neće imati potrebe da koriste automobile - kaže Jovin. - Time će se vratiti pešačke zone od Kalemegdana do Slavije, a UMP će biti nepotreban, jer Beograd ima problem ulaska u centar, a ne kruženja.
Mihailo Maletin slikovito smatra da će UMP biti aspirin za bolesnika od raka.
- Kilometar klasičnog metroa koštao bi oko 65 miliona evra i bitno je da Beograd za pare koje daje dobije najbolje moguće rešenje, a ne kozmetički doteran tramvaj za 21. vek - kaže Maletin.