ŠEST meseci nakon što je Beograd prvi put dobio gradskog arhitektu, a gradonačelnik odlučio da tu ulogu poveri Đorđu Bobiću, glavni grad još nije dobio obeležje evropske metropole. Ali, čovek koji je zadužen da on to postane, bar u estetskom smislu, ni najmanje ne sumnja da će Beogradu u svom mandatu dati sve što mu nedostaje da se pridruži Beču, Berlinu i, što da ne - Parizu. Bobić, koji je, između ostalih projekata, zaslužan što Svetosavski trg izgleda baš onako kako izgleda, kaže da se ne veruje da će uspeti da uradi sve što je obećao.
- Do sada sam sve što sam osmislio i obećao i realizovao. Verujem da će tako biti i dalje. Ali, nisu u pitanju samo moja volja, energija i znanje. U okruženju postoje i oni koji se sa mnom ne slažu. Sada je sve pitanje borbe.
Na utisak mnogih da je Beograd postao loše mesto i da predstavlja ruglo, gradski arhitekt odgovara protestom. Ali, priznaje i da nije ono što je bio, kako kaže "najlepši na svetu". Da je umnogome postao "siva masa", zapušten...

- Beograd nije ružan. Verovatno nije lep kao Pariz, ali veliku energiju i novac trošimo da zalečimo rane koje je ovaj grad dobio u poslednjih 15 godina, kada je divlja gradnja bila način života. Mislim da smo divlju gradnju dobrim delom zaustavili, ali ona ne može da se potpuno iskoreni. Jednostavno, izgrađen je celi sistem u lancu divlje gradnje i često nam ništa ne vredi što podnosimo krivične prijave kad one završavaju bez epiloga na sudu. Cela akcija često bude zaustavljena onda kada stigne do tužioca. Nalazili smo primere da su u tom sistemu bili i predstavnici i gradske vlasti, arhitekti, advokati... Što se tiče gradske uprave, toga više nema. Za to nemamo milosti.
Realizacija projekata koje su započeli prethodni "gradski oci" prioriteti su aktuelne gradske vlasti. To znači da će se završiti projekti metroa, unutrašnjeg magistralnog poluprstena koji treba da izvuče saobraćaj iz centra, mosta preko Ade, fabrika u Makišu... - Metro bi trebalo da bude završen za pet godina, a most preko Ade počeće da se gradi iduće godine - kaže Bobić.
Pored ovih, postojećih ideja, glavni gradski arhitekt sprema realizaciju i novih, onih koje je sam osmislio. Nove izglede dobiće Slavija, Terazijska terasa, Trg Republike, park ispred Doma Vojske, Studentski trg. I to najdalje za godinu-dve. Ali, ono što smatra najambicioznijim i najhrabrijim podvigom u koji će da se upusti, jeste izgradnja Opere:
- Priča o Operi nije bila plasirana u marketinšku svrhu. Narednih dana idem u Kopenhagen, koji je poslednji u Evropi dobio tu ustanovu, da se upoznam sa ljudima koji su taj projekat realizovali. Trenutno tražimo lokaciju na kojoj ćemo da smestimo tako veliki objekat, čiji kapacitet bi trebalo da bude oko 30.000 kvadrata. Uz prateće objekte, Opera i Balet bi zauzimali i do 50.000 kvadrata. To ne može da se smesti na Trgu Republike. Alternativne lokacije koje se razmatraju su Ušće, prostor između Starog i Brankovog mosta, savski amfiteatar i park iza Palate federacije. Već najesen, biće raspisan konkurs za izgradnju beogradske Opere.
Izgradnja socijalnih stanova je, kaže Bobić, nešto što se podrazumeva. Izgrađeno je oko hiljadu takvih stanova, a u naredne dve godine postoji plan da se izgrade još dve hiljade. Već su obezbeđene i lokacije.
Grad, kaže naš sagovornik, ima moćan budžet koji može da ponese dobar deo troškova koje će zahtevati pomenuti projekti. Međutim, najveći deo novca troši se na "socijalu"; zbog čega će se za najambicioznije projekte raspisivati tenderi i tražiti krediti. Siguran je u jedno - svi projekti su realni:
- Ja sam praktičan čovek, čovek iz privrede. Nemam politički "filing" i ne obećavam nešto što nije realno, jer bi me posle bilo sramota.


POMOĆ PLANETE
- KONKURS za izgradnju Opere organizuje se preko Međunarodne unije arhitekti. Pošto bi samo konkurs koštao preko 250.000 evra, smislio sam formulu kako da to radimo, a da ne ide iz džepa Beograđana. Zamolićemo sve opere na planeti da jedan dan pevaju za Beograd. Akcija je upravo u toku i na moje zaprepašćenje i zadovoljstvo, svi kojima smo do sada uputili molbu, pristali su. Ako sve bude išlo kako treba, krajem 2007. godine počećemo da gradimo Operu. Rešili smo ovaj put da je stvarno zidamo - kaže Bobić.