U prethodnom sazivu Skupštine grada bio je potpredsedniik njene vlade. Bojan Stanojević je danas menadžer Beograda. Kaže da se bavi sličnim poslovima, samo sada manje brine o sitnicama. Za najveće gradske projekte imaće na raspolaganju čitav radni dan.
Koji je Vaš glavni zadatak na mestu menadžera Grada?
- Pomažem da se stvore uslovi kako bi ljudima zainteresovanim za investicije u Beograd, kada dođu sva vrata bila otvorena. Nije moje da ih jurim, već da omogućim da ne čekaju papire i da ih neko odmah primi i jasno kaže šta može i kako može.
Koliko su strani investitori zainteresovani za ulaganje u Beograd?
- Jesu veoma. Trentno se u našem gradu gradi ili je pod ugovorom oko milion kvadrata. Jedini nedostatak je što se uglavnom grade stanovi ili komercijalni objekti. Nema proizvodnje. Pravimo plan kako da privučemo industriju i da napravimo logistički centar u Beogradu.
Koji su poslovi kojima se sada bavite?
- To je gradnja fabrike za preradu vode Makiš dva i kompletna rekonstrukcija tramvajske mreže. Makiš dva je kasnio jer imovinski odnosi na tom zemljištu nisu bili rešeni. To smo rešili. Uskoro će se raspisati tender za izvođača građevinskih radova i to bi trebalo da krene u maju mesecu. Tender za rekonstrukciju tramvajske mreže bi mogao da se raspiše sledeće godine.
Kada se može očekivati tender za ulazak privatnog partenra u "Beogradski vodovod i kanalizaciju"?
- Nije realno očekivati ga pre kraja sledeće godine, ako uopšte i dođe do njega. Postavićemo dva uslova. Ne sme da dođe do povećanja cene, a drugo je da je obavezan određen nivo investicija od oko pola milajarde evra.
U Vašoj nadležnosti su poslovi polake privatizacije javnih preduzeća. Po kom modelu će se raditi?
- Tu je zakon vrlo jasan. Reč je o koncesijama. Postoji i međumodel da se prave zajednička preduzeća. Te ugovore o upravljanju, međutim, ne možete da uvedete u sisteme kao što je "Vodovod". Neko dođe popravi par stvari i počne da ubira profit. Nama je smisao uvođenja privatnog kapitala povećanje ulaganja u Beograd i povećanje kvaliteta usluga.
Pominjali ste mogućnost da se i Beogradska arena ponudi na koncesiji?
- Razmišljamo kako Areni da udahnemo život, a da ne bude teret budžeta. Smisao takvog objekta nije da on sam zaradi pare, već da njegovo postojanje omogući svima ostalima da zarade pare. Da ne bismo svake godine izdvajali od tri do pet miliona evra za njeno održavanje, više nam se isplati da nađemo partnera koji će o tome brinuti, a Grad da bira kada će koristiti halu za određene manifestacije. Ako se ostvari profit to se deli sa Gradom. Osnovni zahtev je da nema troškova i da ima minimum 200 do 220 dana programa.


NAJVEĆI IZAZOV

NAJVEĆI izazov gradskom menadžeru, kako sam kaže, neće biti poslovi oko kojih se vrte velike cifre. Svojim najvećim uspehom će smtrati ako uspešno uradi model restukturiranja javnih komunalnih preduzeća.
- Izmestićemo sve delatnosti koji nisu primarne za ta preduzeća, a da pritom ne dođe do otpuštanja radnika. Ideja je napraviti model koji smanjje broj zaposlenih, a da niko ne ostanebez posla je moguć. Izdvojili bi preduzeća koja će se baviti sekundarnim delatnostima. Kada se ona osposobe onda se privatizuju. "Vodovod" recimo ima odličnu službu obezbeđenja. Mogli bi da napravimo zasebnu firmu koja bi se samo time bavila, a u njoj bi bili radnici i iz ostalih komunalnih preduzeća - objašnjava Stanojević.

LAKI METRO
GRAĐEVINSKI radovi na prvoj liniji lakog metroa, prema procenama Bojana Stanojevića, mogli bi da počnu krajem 2006. godine.
- Španska firma još radi studiju opravdanosti. Kada se to završi tek ćemo znati kolika je vrednost tog posla. Sada su projekcije od 200 do 400 miliona evra, ali mislim da je to preterano - kaže Stanojević.