SVA ZLATA I LOVORI

Ako je stvaranje vera da se čovek njime može menjati i izmeniti, onda su »Novosti«već u startu prigrlile to uverenje o umetnosti kao ogledalu stvarnosti, odnosno da kultura u celini može izrasti i procvetati samo iz života.

Ukoliko je dužnost umetnika »slati svetlost u dubine ljudskog srca«, kao što je tvrdio Robert Šuman, onda je i Plinije mlađi bio u pravu kad je otkrivao da umetnička dela, osim što mame poglede stvaralaca, imaju moć da razvesele i oči onih koji nisu stvaraoci. Na talasu takvih ideja prvi projektanti i arhitekte kulturne politike »Novosti«osmislili su dugi niz akcija i nagrada kulturnim poduhvatima i dometima u stvaralaštvu koje, evo, redakcija brižno neguje već decenijama, a javnost i čitaoci ih odavno doživljavaju kao svojevrsni strateški angažman i produkt trajno osmišljene kulturne politike.

Čehov nam je za to bio prva inspiracija, a Sterijino pozorje prva prilika. Čehov je tvrdio da je »kratkoća sestra talenta«, a te 1958. godine Sterijino pozorje nam je prepuštanjem nagrade za najbolju epizodnu rolu, omogućilo da praktično potvrdimo staru pozorišnu istinu da »nema velikih i malih uloga«. Postoje samo veliki i mali glumci.

Našom nagradom za epizodnu ulogu u Novom Sadu su se okitila mnoga velika imena jugoslovenske pozorišne scene: Todorka Kondova, Duša Počkaj, Ksenija Jovanović, Dragoljub Gula Milosavljević, Safet Pašalić, Severin Bijelić, Viktor Starčić, Svetlana Bojković, Vanja Drah, Lazar Ristovski, Predrag Laković, Branislav Ciga Jerinić, Jelisaveta Sablić, Vesna Trivalić, Boro Stjepanović, Vanja Milačić, Petar Kralj, Milica Mihajlović... Nagrada je i danas živa, po dužini trajanja je ispred svih koje smo ustanovili i istrajno negujemo. Njoj se pridružila nagrada koju, od pre desetak godina, dajemo pobedniku Festivala najboljih predstava u Užicu.


PJER - OSKAR KARIKATURE

Opšte jugoslovenski konkurs za najbolju novinsku karikaturu rodio se 1967. godine po ideji Dragana Savića, tada već etabliranog karikaturiste »Borbe«, u kojoj je Slobodan Glumac, glavni urednik »Večernjih novosti«, odmah prepoznao izuzetnu priliku koja će omogućiti da se ta simbioza likovnog nadahnuća i zanata, eksplozija duha i britke oštrice satire, usmeri ka prostorima posebne novinarske optike. A ona će - u budućnosti i osvajanjem većih izražajnih sloboda - biti kadra da se transformiše u takvu žurnalističku tvorevinu, koja će moći istinito i autohtono da tumači epohu. Sam start konkursa PJER 1967. godine, pobedničkom karikaturom Albina Rogelja »Osmerac na jugoslovenski način«, otkrio je da su ovakva očekivanja bila sasvim realna, a potonji laureati nagrade Dragan Savić, Predrag Koraksić, Dušan Petričić, Zoran Jovanović, Adi Mulabegović, Ranko Guzina, Oto Rajzinger, Ivo Kušanić, Zuko Džumhur i ostali koji su ih sledili, samo su potvrđivali svojim radovima da karikatura hrabro i beskompromisno osvaja i »čisti« prostor rezervisan za uobičajene društveno-političke komentare, ne trošeći ni jednu jedinu reč, već plasirajćui reljefnu likovnu ideju i jasan crtež lako uočljive poruke. Tako je PJER postao Oskar jugoslovenske karikature.

Nijedna biografija, bilo kog karikaturiste sa prostora bivše Jugoslavije, ne smatra se potpunom i kompletnom bez PJERA, koji ju je patinirao prestižom, značajem i trajnošću. Jugoslav Vlahović, Milorad Dobrić, Branislav Obradović, Midorag Stojanović, Ico Voljevica, Stevo Stračkovski, Tošo Borković, Gradimir Smuđa, Dimitrije Živadinović, Predrag Pantović, Božo Stefanović, Jovan Prokopljević, Borislav Stanković, Milenko Kosanović, Ljubomir Sopka, Luka Lagator i ostali sledbenici velikog Pjera Križanića, zauzeli su istaknuto mesto u svetu karikature tek kada je rodonačelnik na njih ukazao prstom. PJER ih je katapultirao i onda su, sa tim sertifikatom, krenuli da to višestruko potvrde i dokažu, novim podvizima na domaćem i međunarodnom planu. Dobitnici PJERA su već godinama pobednici ili značajno nagrađeni na najvećim svetskim konkursima karikature. Neki su već dugo i stalni saradnici u najvećim dnevnim listovima SAD, Kanade i Japana. O brizi »Novosti«za karikaturu, kao nezamenljivom sadržaju lista, govori i sledeći podatak.

U jednom trenutku naše biografije, na poslovima karikature radio je stalno angažovan svetski vredan kvartet koji su sačinjavali: Dušan Petričić, Ranko Guzina, Predrag Koraksić i Stevo Stračkovski. Kada je kasnije u ekipu pristigao i Tošo Borković, onda je to već bila prva »NBA« petorka nacionalne karikature i, kao što NBA jedino dominira u košarkaškom svetu, u karikaturi su to imale samo - »Novosti«!


»MEŠA« - KNJIGA NAD KNJIGAMA


Tradicija nagrađivanja literarnih dela kod nas nije ni kratka niti neplodna. I baš zbog toga nije bilo jednostavno, već veoma delikatno, da u mnoštvu sličnih nastojanja uspostavimo vrednosni sistem prema kome ćemo uvesti u život novu književnu nagradu, obavezno je učinivši prestižnom i autoritativnom. Na tragu takvih ambicija ujedinili su svoje napore »Novosti« i Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije, koji su pre petnaestak godina procenili i shvatili da postoji i delo i veliki pisac, koji mogu i u dalekoj budućnosti biti dragoceni svetionik generacijama koje dolaze. Dakle, Meša Selimović i njegov literari opus, »Derviš i smrt« i »Tvrđava« pre svega. Nagrada, dakle, najboljoj knjizi, ne romanu, ne zbirci pripovedaka ili pesama, već knjizi kao opštem pojmu duhovnog dobra najvišeg ranga.

U toku jedne tekuće godine »Meša« je, dakle, nagrada knjizi nad knjigama, koju dodeljuje mnogoljudni žiri, sastavljen od uglednih profesionalaca, književnih kritičara i hroničara književnosti. Ovog proleća 2003. godine nagradu je dobio pesnik Rajko Petrov Nogo, zemljak Meše Selimovića. A pre njega su je primili: Milorad Pavić, Dubravka Ugrešić, Slobodan Selenić, Svetlana Velmar Janković, Radoslav Bratić, Ivan V. Lalić, Radoslav Petković, Dragan Jovanović Danilov, Antonije Isaković, Dobrica Ćosić, Goran Petrović, Dobrilo Nenadić, Milosav Tešić, Radovan Beli Marković i Danilo Nikolić. Dakle, realizacija po uzoru na inspiraciju: i ime, i delo!

Pod pokroviteljstvom »Novosti«, u Aleksincu se održavaju Dani dečje poezije i stvaralaštva »Gordana Brajović«, u spomen naše prerano preminule koleginice, koja je bila i istaknuti pesnik. Na toj manifestaciji dodeljuje se i književna nagrada »Gordana Brajović«, koju su dosad poneli naši istaknuti pesnici: 1997. Dragoslav Andrić (»Pinokio u Tokiju«) i Stanoje Makragić (»Knjiga smeha i nezoborava«), 1998. Blagoje Rogač (»Pesnička čitanka«) i Slobodan Stanišić (»Kockaste lubenice«), 2001. Duško Trifunović (»Zrela škola«), 2003. Pero Zubac (»Ptice u grudima«) i Gradimir Stojković (»San«). Istoimenu nagradu za životno delo dobili su Dragan Lukić (1999), Mira Alečković (2000) i Dobrica Erić (2001).

Prateći puls kulturne javnosti »Novosti«su u zajednici sa RTS i »Deretom« organizovali značajnu akciju: »Izbor romana decenije«, u kojoj su ugledni i aktivni književni kritičari premerili romanesknu produkciju pretposlednje dekade prošlog veka i javno pred čitaocima u javnost izneli svoj sud o tome.

Posle tog uzbudljivog istraživačkog poduhvata usledila je još jedna akcija istih organizatora koji su potom nastojali da otkriju najbolju pozorišnu dramu druge polovine 20. veka. Birani su, zatim, i najbolji posleratni srpski slikari. Ovakve javne i žive akcije čitalačka publika je prihvatala sa velikim zanimanjem, pa je uskoro usledila »potraga« i za najboljom nacionalnom TV dramom. Sve to skupa je na neki način imalo koren i bilo u vezi sa nagradom savremenom domaćem dramskom tekstu za koju su »Novosti«imale licencu na »Danima komedije« u Jagodini još od samog osnivanja ovog festivala, gde su priznanje dobili i takvi pisci i majstori komediografskih zapleta kakvi su Dušan Kovačević, Gordan Mihić, Ivo Brešan...

Jedna od najvećih akcija ove vrste bila je izbor deset najznačajnijih pesničkih i proznih dela 20. stoleća, koju su, kao »Knjigu veka«, zamislili i osmislili Dragan Bogutović, urednik kulturne rubrike, i dr Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. U ovoj anketi Ivo Andrić je proglašen najboljim proznim piscem, a Vasko Popa najboljim pesnikom 20. veka u nas.

Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti