Mobilni > Vesti > Aktuelno

Uvek sebe kritikuje

B. NIKOVIĆ | 02. februar 2003. 18:36

U filmu “Jagoda u supermarketu” jednu od glavnih uloga igra Dubravka Mijatović.
Tek kad još jednom odgledam film, proceniću kako sam obavila posao, ali unapred znam da nije sve ispalo baš kako sam želela – kaže glumica.

KADA je pre osam godina pisao scenario za “Jagodu u supermarketu” Dušan Milić, je “računao” na Dubravku Mijatović. Priča se menjala a ne i glavna podela. Ulogu vrckaste kasirke, pomalo sebične, ženski pakosne, uverljivo je dočarala glumica, koju smo poslednji put na velikom platnu videli u “Ratu uživo” Darka Bajića.
- Ne znam ni sama tačno koliko sam uspela svoje zamisli da prenesem ispred kamere – priča Dubravka Mijatović. – Kad čitam scenario kod kuće, izgrađujem lik po nekim konturama, koje sve više nadograđujem. Onda dolazi snimanje i svesna sam da dosta toga moram da promenim, što zbog rediteljeve zamisli, što zbog nekih drugih stvari.
Da li ste zadovoljni ovom ulogom?
- To još ne znam. Film sam odgledala samo jednom. A uvek kad prvi put gledam film, ja se koncentrišem samo na detalje. Ne mogu da sagledam celinu. Unapred, međutim, mogu da kažem da sigurno neću biti zadovoljna, jer sam prosto takva. Možda sam suviše samokritična, ali volim što je tako jer onda teram sebe da budem bolja. Čemu samoljubivost, koja stalno koči.
Ta samokritičnost govori i o strogom izboru uloga?
- To je prirodno. Posle “Rata uživo” odigrala sam dve predstave u pozorištu. Bilo je ponuda i za film, ali se nisam našla u tome. Ne mogu da prihvatim da budem deo neke besmislene priče. Bolje i da ne radim nego sebe da mučim na taj način. Na žalost, mi ovde nemamo agente, koji se brinu o našim karijerama, šalju nam ponude. Ovde nam pomažu samo da potpišemo ugovore, a to mogu i sama.
Ohrabruje i činjenica da se sve više snima.
- Snimalo se i poslednjih godina, ali prosečno smo imali jedan pravi film godišnje. Ove godine će na domaćim festivalima biti više od deset filmova. Nadam se da će narednih godina prilika biti još bolja. LJudi su se dosta dovijali ovih godina, naročito mladi režiseri, kojima se smučilo da čekaju pare. Svi želimo da se filmovi snimaju na filmskoj traci, ali to za naše prilike nije uvek izvodljivo. Sad sam prvi put radila na “elektronskom” filmu i prilično sam zadovoljna.

Nazad na rubriku