Mobilni > Vesti > Aktuelno

Kazivanje u slikama

D. B. MATOVIĆ | 02. februar 2003. 18:35

Postoji samo jedan moj crtež koji je u vlasništvu neke ustanove u Srbiji. Umetnik kao pojedinac nema perspektivu, ali zato njegov rad ima, kaže Mrđan Bajić,vajar.

Izložba crteža **Kratki rezovi**, Mrđana Bajića (1957) u Francuskom kulturnom centru izazvala je pažnju likovne publike. Postavka ovog vajara, obuhvata 150 crteža, kolaža i foto-kolaža, nastalih od kraja osamdestih. Sačinjena je od materijala, koji do sada nije prikazan u Beogradu.
- Izbor radova sastavljen je dosta prirodno – kaže Bajić. – Kako je galerijski prostor pomešan sa čitaonicom i medijatekom, u njemu se javlja jedan manjak preglednosti, ali sa druge strane postoji veoma prijatna, ležerna komunikacija – kao ona, koju radovi imaju u nečijoj radnoj sobi.
Takav žanr prostora učinio mi se vrlo prikladnim da u njemu izložim **čitanju** kolekciju crteža, radova na papiru i fotokolaža, urađenih tokom prethodnih petnaestak godina, radova koji su uglavnom pripremne studije za skulpture, ciklusi traganja za **dobrom formom** beležaka ili elemenata složenijih projekata kao što su **Rečnik** ili **Jugomuzej**. Radova, koji osim nekoliko velikih komada spadaju u moju kolekciju u tzv. umetničkom kuvanju.
**Jugomuzej** na Internetu
U Beogradu ste izlagali pre dve godine...
- Prethodna samostalna izložba bila je avgusta 2001. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Pre toga bila je velika pauza što se samostalnih izložbi tiče, ali sam često učestvovao u grupnim postavkama – doduše sa grupama i na mestima koje sam strogo birao – ne iz elitističkih, nego iz higijenskih razloga.
Vaš projekat **Jugomuzej** zaintrigirao je mnoge...
**Jugomuzej** čije depoe možete posetiti na adresi (njnjnj.yugomuzej.com), imaginarna je i samofinansirajuća ustanova u čiju su sada već prilično razvijenu muzejsku strukturu smešteni najbizarniji predmeti od istorijskog značaja za različite verzije Jugoslavije, koje su na ovom terenu postojale, a od kojih je ova poslednja, ostatak ostatka, upravo pred ukidanjem.
Učestvovali ste na Međunarodnom bijenalu u Sao Paolu, gde su nekada bili Pikaso, Dali i Lubarda. Da li je vaš rad, tamo, zapažen?
- Teško je o tome imati pravu procenu, obzirom da je izložbu posetilo oko 600.000 ljudi. Na osnovu tekstova koji su mi bili dostupni i reakcija na otvaranju mogao bih da kažem da je za tu priliku prilagođena verzija **Jugomuzeja** jako dobro funkcionisala. Čitavu ideju sam pojednostavio, kako bi na prvi pogled učinio čitljivim i razumljivim cinični odnos prema istorji i princip upotrebe istorijskih fakata kao skulptorskog **materijala**. Kao i obično, ovaj rad sam pokazivao izvan prostora bivše **Juge**. Publika manje razume pojedinačne činjenice ali, uglavnom poznajući istorijski okvir, razume želju da se demisitifikuje istorija i potraži stvarnost koja se krije duboko ispod ideološki ulepšanih naslaga i manipulativnih interpretacija.
Ima li nade
Za koga se danas stvara umetnost?
- Moraju se razdvojiti stvari. Jedno je sistem funkcionisanja umetnosti u određenom okružju - tržište, stipendije, muzejski otkupi, ateljei i kulturna politika, kojom društvo pokazuje značaj koji nekoj delatnosti pridaje. Sasvim nešto drugo je komunikacijski nivo i razmena koju ova vrsta delatnosti ima. Postoji samo jedan jedini moj crtež koji je u vlasništvu neke ustanove u Srbiji i to onaj koji sam pre petnaestak godina poklonio Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Ali to za mene uopšte nije znak da je moj rad nevidljiv, nego je to samo pokazatelj materijalnih mogućnosti, ali i decenijskog odsustva opšte kulturne politike u zemlji u kojoj živim. Slično bi odgovorio i neki lekar. Plate su male, oprema zastarela, lekovi nedostupni, bolnice prljave, ipak... Ipak, lekari rade svoj posao - leče ljude. Naravno, da ne mislim da likovni umetnici leče ljude, ali zadovoljavaju neku vrstu potrebe **kazivanja u slikama**, koju niti je ovaj vek izmislio, niti će, ovaj vek ukinuti.
Mislite li da umetnik ovde ima budućnost ili mora da traži sreću u inostranstvu?
- Ovde umetnik kao pojedinac nema perspektivu, ali zato njegov rad ima! Ovde ima o čemu i o kome da se govori. Ako se pronađe razlog o čemu i o kome da se razmišlja, onda pojedinac ima perspektivu. Naravno da treba odlaziti, kretati se i upoznavati sa drugačijim sredinama.
Predajete na Fakultetu likovnih umetnosti. Kako vam izgledaju budući umetnici?
- Već, pet godina ponovo predajem na Vajarskom odseku FLU. Jedan od razloga što se u taj posao prilično ulažem je i to što tako srećem veliki broj mladih ljudi, budućih - umetnika koji zaslužuju pažnju. Na žalost njihov dalji razvoj zavisi isključivo - od njihove snage i izdržljivosti!

Nazad na rubriku