Mobilni > Vesti > Aktuelno

Trošili smo kao stara Juga

S. VUKOVIĆ - S. MORAVČEVIĆ | 02. februar 2003. 18:28

Industrijska proizvodnja je u prošloj godini povećana tek za 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što znači da je još uvek nije dostigla ni polovinu svog obima iz 1990. godine. Slični su i parametri kod kretanja bruto društvenog proizvoda.
Pokrivenost uvoza izvozom je, kaže, prof. dr Mlađan Kovačević, sada gora nego u vreme najžešćih sankcija.

MALA, sadašnja Jugoslavija prošle godine je uvezla robe u istoj vrednosti koliko je i 1990. ondašnja velika država SFRJ kupila robe u inostranstvu i potrošila! Tako je oboren rekord uvoza od 6,3 milijardi dolara. Po iznosu spoljnotrgovinskog deficita od 4,04 milijarde dolara takođe su oboreni svi rekordi pa smo se našli među poslednjima na listi, rame uz rame sa Kubom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom.
Šta se to desilo prošle godine? Izvoz je rastom od 19 odsto stigao do 2,2 milijarde dolara, što je izuzetan uspeh obzirom na stanje privrede. Međutim, i onako visok uvoz u 2001. povećan je za još 30 odsto i stigao do sume od 6,3 milijarde dolara. Tako ukupna vrednost roba i usluga od izvoza ne pokriva ni trećinu onoga što smo uvezli.

NIJE ZA BRIGU
DEO ekonomske javnosti, pre svega one oličene u kreatorima ekonomske politike, kaže da ti podaci nisu za preteranu brigu. Sve zemlje u tranziciji su u prvim godinama imale taj problem visokog rasta uvoza i to, kažu, treba posmatrati kao deo prilagođavanja i umesto brige nad visokim uvozom treba težište da se stavi na rast izvoza. Da tim pravcem ide uravnoteženje spoljne trgovine.
To bi kažu, oni drugi, bilo u redu kada bi takav rast uvoza za posledicu imao rast industrijske proizvodnje, njeno tehnološko unapređenje... Toga, međutim, nije bilo. Industrijska proizvodnja je u prošloj godini povećana tek za 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što znači da je još uvek nije dostigla ni polovinu svog obima iz 1990. godine. Slični su i parametri kod kretanja bruto društvenog proizvoda.
Pokrivenost uvoza izvozom je, kaže, prof. dr Mlađan Kovačević, sada gora nego u vreme najžešćih sankcija. Najdramatičnije u svemu je što vrednost spoljnotrgovinskog deficita premašuje trećinu ukupnog bruto društvenog proizvoda zemlje.
- Tako nešto nije imala ni jedna od zemalja u tranziciji, odnosno na mapi celog sveta postoje, uz nas, samo još tri zemlje kojima spoljnotrgovinski deficit prelazi 20 odsto društvenog proizvoda. To su Kuba, Albanija i Bosna i Hercegovina - predočava u izjavi “Novostima” ovaj ugledni ekspert.
Navode, da eto i moćna Amerika ima problem sa deficitom u spoljnoj trgovini, odnosno da je njen deficit po vrednosti najveći na svetu, prof. Kovačević označava, u najblažem, neumesnim. Tačno je da SAD imaju najveći iznos spoljnotrgovinskog deficita, ali koliko god te cifre delovale ogromne, one čine manje od pet odsto njihovog bruto društvenog proizvoda.
- To što u finansiranju tog deficita nemamo još uvek problema nije ni za kakvu utehu. U platnom bilansu pokriva se, naime, zahvaljujući deviznim doznakama iz inostranstva, time što građani prodaju više deviza nego što kupuju, prilivu donacija, ali i tome što uzimamo nove kredite, prenosimo dospele anuitete za naplatu na naredne godine... A takav sled ne može da traje u nedogled. Račun jednom mora da se plati - ukazuje naš sagovornik.

NAFTA I STRUJA
NA šta je prošle godine potrošeno 6,3 milijardi dolara? Šta smo to uvozili? Na robu široke potrošnje otišlo je tri milijarde dolara, a ostale tri milijarde na naftu, gas, sirovine, repromaterijal i opremu za industriju, potom za kupovinu struje...
To što je i vrednost uvoza sirovina i reprodukcionih materijala imala rast od fantastičnih 48 odsto, a pritom i ukupni rast obima industrijske proizvodnje bio tek 1,7 odsto, ne predstavlja kontradiktornost, smatra prof. dr Kovačević.
- Preduzećima koja su već nabavljala sirovine i repromaterijal iz uvoza priključila su se i ona koja su se tim robama snabdevala na domaćem tržištu, jer je finansijski to znatno isplativije. Na svetskom tržištu odavno nisu bile niže cene sirovina, a kada se tome dodaju efekti ovakvog deviznog kursa i ovakve nagle liberalizacije spoljne trgovine, izostanka bilo kakvih mera antidampinške zaštite, uvoz je itekako isplativ - ukazuje prof. dr Kovačević, ističući primer čelika, kojim je, upravo zahvaljujući damping cenama, naše tržište preplavljeno.

OECD ŠAMAR
EKSPERTI OECD u izveštaju o dvogodišnjem učinku reformi u Jugoslaviji navode da su više nego iznenađeni koliko malo u našoj izvoznoj ponudi ima finalnih proizvoda, robe koja je proizvod viših faza tehnološke obrade. “Jugoslavija je pala na iznenađujuće nizak nivo specijalizacije izvoza: dve trećine čine poljoprivredni proizvodi, ekstraktivna i bazna industrija”.
Istovremeno, na strani uvoza upadljivo je visok rast robe široke potrošnje i upadljivo nizak investicione opreme za proizvodnju koja bi mogla da unapredi budući izvoz.
Uz konstataciju da je povećanje izvoza osnov za obezbeđenje privrednog rasta, daje se detaljna analiza gde smo nekada bili a gde sada, kako je urađena liberalizacija spoljnotrgovinskog režima, koje rizike nosi aktuelna politika deviznog kursa, a potom predočava da nam je rast izvoza potreban da bismo mogli da nastavimo otplatu spoljnjeg duga, jer smo i pored znatnog otpisa, ostali visoko zadužena zemlja.

DEFICIT I SA RUSIJOM
Izvoz agrara je u 2002. iznosio 547,6 miliona dolara, a uvoz 682,4 miliona dolara. Tolika vrednost uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nije zabeležena u poslednjih sedam godina – kaže Vojislav Stanković, analitičar Instituta za spoljnu trgovinu.
Na uvoz voća i povrća otišlo je 135,4 miliona dolara, na žita i prerađevine od žita 169,9 miliona dolara, na kafu (čajeve i začine) 98,1 milion dolara, na šećer i proizvode od šećera 48 miliona dolara, na meso i mesne prerađevine 40,4 miliona dolara, ribe 31,1 milion dolara, mlečne proizvode i jaja 18,8 miliona dolara, životinjske sirove materije 15,6 miliona dolara...
- U agraru imamo deficit čak i sa Rusijom. Više smo hrane kupili otud nego što smo tamo prodali. Tako nešto se do sada nije dešavalo. Upravo, suprotno: odlika naše ukupne spoljnotrgovinske razmene je bio visok nivo suficita u agraru koji nam je služio za pokrivanje dela deficita u uvozu otud nafte i gasa – ukazuje Stanković, ističući da je zahvaljujući kako deviznom kursu, tako i izuzetno niskim carinama, uvoz hrane postao izuzetno isplativ. Kako još uvek nemamo razrađene mere vancarinske i ostalih zaštita postoji, naravno, veliki rizik da na tržište stigne i roba problematičnog kvaliteta.

Nazad na rubriku