АКО награђени радови на 44. конкурсу за новинску карикатуру „Пјер“, на најбољи начин репрезентују у среду увече отворену изложбу у галерији „Прогрес“, онда су „Неслога“ Мухамеда Ђерлека, „Себичност“ Шпира Радуловића и „Знак питања“ Југослава Влаховића, сигурно њени почасни амбасадори. Свој тројици награђених карикатуриста „Пјер“ се већ једном позлатио, а ове године, на следећи начин „поделили су части“: Ђерлеку је припао - златни, Радуловићу - сребрни, а Влаховићу - бронзани „Пјер“.

Нјима, као и најбољем портретисти Славиши Шеврту, признања су уручена у амбијенту поставке у којој су изложена 132 најбоља од 592 пристигла рада, а изложбу је свечано отворио члан жирија Душан Ковачевић, драмски писац. Академик Ковачевић нагласио је да се жири и ове године нашао у лепој дилеми како да међу стотинама пристиглих цртежа направи ужи избор, и изабере најбоље:

- Ваља препознати да ли је идеја у складу са цртежом, боља од њега или обрнуто, да ли је карикатура актуелна и носи ли универзалну поруку. У најужем кругу остало је двадесетак радова, међу којима смо одабрали ове четири карикатуре, а неки други жири можда би одабрао друге радове.

ВИШЕ СРЕЋЕ
- Други пут сам постао лауреат највеће и најугледније националне награде у домену карикатуре; то је добар, фин осећај, али и осећај који и те како обавезује - каже добитник „Златног Пјера“ Мухамед Ђерлек.
- Карикатура је моје исходиште, начин на који ја комуницирам са светом. Ове године сам само имао мало више среће од осталих учесника, чије су карикатуре сјајне. Ипак, главно је да „Пјер“ траје толико година, а мени остаје да му пожелим да из националног прерасте у међународни конкурс. Зашто да не, ја бих врло радо овде видео и карикатуристе из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине...

Ковачевић је истакако да код нас реч карикатура често носи пежоративно значење, а да он под њом подразумева добар цртеж, који је често на нивоу класичног и доброг сликарства.

- Новинска карикатура понајчешће засмејава, али и опомиње и упозорава - рекао је Александар Бацковић, извршни директор у Компанији „Новости“, која више од четири деценије и кроз конкурс „Пјер“ негује најбољу традицију српске карикатуре. - У овом нашем загађеном времену, несигурности и чудне транзиције, она је једина остала чиста, неупрљана, достојанствена. Она је једина - некорумпирана.

Поред Душана Ковачевића, о најдуховитијим, најбриткијим, најпромућурнијим и „Пјера“ најдостојнијим карикатурама одлучивали су и сликарка Джоја Ратковић Гавела, драмски писац Синиша Павић, глумац Драгољуб Лјубичић Мићко и Јово Шкомац, прошлогодишњи победник.

- Карикатуре са овогодишњег „Пјера“ описују Србију тако да се у њој може препознати и Европа, описују власт тако да се у њој може препознати и опозиција, описују њих тако да се у њима лако можемо препознати и ми - могло се у среду увече чути у образложењу жирија. - Наше неслоге, наше заблуде, наш себичлук, све је ту, упаковано у обланду духа, да се лакше прогута и свари.

А у три награђене карикатуре спојило се баш све: српска неслога, одсуство солидарности и знак питања, испод којег се данашњи свет скупио и сакрио. Аутор „Знака питања“, Југослав Влаховић, свог првог „Пјера“, и то златног, однео је као, до тада, најмлађи добитник, још 1977. године.

ЈЕЗИК КАРИКАТУРЕ
- Обрадован сам наградом, наравно, али пре свега сам захвалан „Новостима“ као једином великом листу који негује и максимално уважава карикатуру, и честитам им на ове 44 године истрајавања у томе - објашњава добитник „Сребрног Пјера“ Шпиро Радуловић.
- Желим да „Пјер“ угледа светлост дана и језиком карикатуриста поново укаже на све проблеме и Србије и света. Данас, када су ретке медијске куће које вреднују карикатуру, „Новости“ заиста имају чиме да се подиче, будући да су још једном окупиле оне најбоље и репрезентовале их на најбољи могући начин. Изложба „Пјер“ је велики културни догађај за „Новости“, Београд али и за Србију.

- Био је то за мене велики подстицај и потврда квалитета. „Пјер“ није само наш најстарији конкурс, већ је значајан и зато што што је успео да сачува Крижанићев дух - каже овогодишњи добитник „Бронзаног Пјера“. - Реч је о некој врсти светионика, путоказа, пре свега због тога што негује добар цртеж, уз добру идеју која се подразумева. Добро је што овај конкурс прати и дух времена, што обухвата и радове рађене у рачунару, јер тако отвара врата и младим људима. Ова година је специфична зато што су међу добитницима искључиво искусни карикатуристи, али је свакако добро када награде оду у руке младих. Колико је то охрабрење, ја то најбоље знам.

Овогодишњем победнику у категорији портрет - карикатура Славиши Шеврту ово је друга награда на конкурсу „Пјер“, у протекле четири године. Прво је награду добио за портрет нашег славног редитеља Емира Кустурице 2008. а ове године она му је припала за лик Иве Андрића.

- Овим портретом хтео сам да дам неки свој допринос обележавању јубилеја пола века откако је Андрић добио Нобелову награду - каже Шеврт за „Новости“. - Желео сам да нашем једином нобеловцу одам поштовање, па ми самим тим није била намера да ова карикатура буде смешна. Наравно, радећи овај портрет имао сам и неку врсту страхопоштовања према нашем књижевном генију. Али, Андрић има маркантан и упечатљив лик, па је било право задовољство нацртати га.

У среду увече је премијерно приказан и документарни филм о „Пјеру“, у коме о искуствима и дометима најстаријег нашег конкурса за новинску карикатуру говоре Душан Ковачевић, Ранко Гузина, Тошо Борковић и Манојло Вукотић. Присутне је својим „Трновима“ боцнуо и насмејао афористичар Бојан Лјубеновић.


ДА СЕ НАРОД ПИТА

- На награђеној карикатури је између 50 и сто ликова, а једна таква масовка није карактеристична за моје радове, који су углавном много једноставнији - каже нам добитник „Бронзаног Пјера“ Југослав Влаховић. - Малопре сам баш пребројавао ликове и схватио да када награду поделим на све њих, за свакога добијем по 500 динара. Порука ове карикатуре могла би бити да ће у неком народном периоду народ морати много више да се пита. Не само о дневнополитичким стварима, већ о свему што се тиче наших судбина, од опстанка планете, па до ствари које утичу на живот сваког појединца.