Kolumne

Gde smo ono stali
Devet hiljada sto devedeset jedan

U masi telefonskih brojeva, koje u poslednje vreme ?ovek može kontaktirati ne bi li se ogrebao za neku nagradu, tokom protekle sedmice se posebno istakao ovaj što ga navedosmo u naslovu teksta kojim ?italac upravo zamara o?i i mozak. Dvostrukim ravnomerno raspore?enim pritiskanjem tastera 9 i 1, dakle, pozivalac ?e odmah stupiti u kontakt sa ljubaznim organima gonjenja haškog optuženika Ratka Mladi?a. Dobro, možda ne baš odmah ako su svi operateri zauzeti. Molim sa?ekajte.

Gde smo ono stali
Teško je razumeti

Kako na emisiju „48 sati svadba“ može da bude potrošeno pa makar i 48 sekundi u srpskoj skupštini, pred minimum 48.000 zakona koje treba usvojiti i posle maksimum 48 dana odmora na kojima su poslanici pre toga bili.

Gde smo ono stali
Divan dan?

Od oca Memoranduma SANU i majke Komunisti?ke Partije – na današnji dan pre dvadeset godina i u zgradi sadašnje Narodne Skupštine Republike Srbije – rodila se jedna devoj?ica. Po ugledu na njenih sedam ranijih sestara, o ?ijoj sudbini se danas ništa ne zna, devoj?ica je dobila ime Osma Sednica. I od tada do danas, sa zabrinutoš?u i interesovanjem, pratimo njen burni život.

Gde smo ono stali
Na pragu pobede

„Kud meni do?e ova lopta, pored ovolikih ljudi koji se bave ovim sportom? I šta se sad od mene o?ekuje? Da poentiram? Da protivnik izgubi? I što baš ja to moram da uradim i što baš sad? Da li iko može da pretpostavi šta mene ?eka ako sve to budem izveo uspešno?

Gde smo ono stali
Srećan Stotindan

Povremeno, kad se taksi služba pozove telefonom, sa druge strane se, na pitanje koliko „majstoru“ treba da do?e do nas, ?uje odgovor: „Minuta sedam!“. Logi?no pitanje koje iz odgovora proisti?e jeste – a zašto minuta nije šest ili osam? Pošto rešenja za sada i ubudu?e nema, ova ve?ita tajna taksi službe osta?e do daljnjeg neistražena i neotkrivena, baš kao što ostaje relativno nejasno otkud to da obeležavamo baš STO dana od kako je Uzvišeni Kreator, u trenucima apsolutne nebeske dokolice rekao: „Neka bude Vlada Republike Srbije“.

Gde smo ono stali
Oluja i perut

Dragi kupci ove novine,
Devetog avgusta ove godine, u ?etvrtak negde posle 20 ?asova, konzumerizam je simboli?no, a što se mene ti?e i zvani?no pobedio sva prethodna državna ure?enja u našoj otadžbini. Pojašnjenja radi, konzumerizam je društvo konzumenata iliti potroša?a. Nema više dama i gospode, drugarica i drugova, bra?e i sestara i sli?nih subjekata ?ijim se imenovanjem mogu zapo?injati nadahnuti govori, ve? smo svi mi manje više samo dragi kupci. A od ?etvrtka uve?e smo to gotovo sigurno.

Gde smo ono stali
Sipaj, Baćuška!

Se?ate li se broda „Liman“, iz vremena kad smo, da parafraziram Pokojnika, po?eli da pobe?ujemo NATO? To beše jedno usamljeno plovilo za vreme bombardovanja poslato od strane Rusa, a u ime podrške bratskom balkanskom narodu i njegovoj borbi sa nadmo?nim protivnikom. Danima je Vaskoliki Medij upu?ivao hvalospeve tom ruskom tehnološkom i vojnom ?udovištu, koje kad doplovi do naših krajeva: pa kad udari katarkom po raketama i avionima. Pa kad jure?i zastrašenu beže?u Šestu Flotu zaplovi spram Amerike. Pa kad se Severna Amerika odlomi od Južne i otplovi ka Japanu, onako uplašena...

Gde smo ono stali
Naši glavni i njihovi slavni

Kako stvari stoje, do?i ?e i ta apsurdna vremena u kojima ?e pozorišna predstava, koncert ili premijera filma biti otkazivani, jerbo je glavna zvezda morala da se pozabavi ranije preuzetim državnim obavezama. „Otkazano zbog bolesti države.“ – valjalo bi tada da stoji na ulazu u kulturnu instituciju, ako ni zbog ?ega drugog, e a onda zbog se?anja na ove sadašnje dane, kada je razmere prave epidemije poprimio manir da se javna li?nost osamari nekom važnom državnom funkcijom.

Gde smo ono stali
Pravda na silu

Kažu ljudi koji se u to razumeju da je ovih dana izuzetno teško na?i oklop, ma? i štit u beogradskim prodavnicama, samoposlugama, hipermarketima i ostalim bolje snabdevenim radnjama. Ova pojava je otud što vaskoliki Medij prenosi da je sva prilika da je u toku novi Boj na Kosovu, pa je prirodna reakcija naroda da se za borbu valja pošteno i temeljno pripremiti. A i uslovi su dobri. U slu?aju eventualnog poraza, iz marketa obe?avaju da ?e uz Šarca dati vino sa 50% popusta.

Gde smo ono stali?
Veliki Brat i mali sat

Zli jezici kažu da je ameri?ki predsednik dobro prošao što je Albancima u selu Fuše Kurje kod Tirane prišao, da izvinete, spreda – pa mu je nestao samo ru?ni sat. Mogao je Buš i nov?anik da izgubi da su mu obožavaoci prilazili sa neke primerenije strane. Sva je sre?a, te protokol nije dozvolio da se koli?ina emocija albanskoga naroda spram izvršne vlasti najve?e svetske sile maksimalno usaglasi sa položajem Predsednika u odnosu na nadiru?e fanove sklone džeparenju i ko zna ?emu još. Šta da se radi, uživa?emo više neki drugi put. Svi mi Balkanci i naš Veliki Brat Buš.

Gde smo ono stali
Potpis ispod slike

Jednoga dana, kad se bude imalo vremena, valjalo bi skupiti na gomilu one predivne natpise koji se u takozvanim glamuroznim revijama stavljaju ispod slika još takozvanijih javnih li?nosti, savatanih u objektiv od strane paparaca na nekakvom prijemu ili koktelu. Na slici doma?i selebritiji obi?no muljaju neki alkohol u ruci, ili su razjapili ?eljusti zarad prijema ?evap?i?a me?u zube, ili mrtvi ponosni prikazuju objektivu kolateralnu garderobnu štetu frontalnog sudara nov?anika i butika – a neki literarni genije ispod slike me?e verbalizovani epicentar opšteg mesta: „Uvek elegantna“, „U dobrom društvu“, „Nasmejan(a) s razlogom“, „Dobro raspoložen (a)“, „Uživa u koktelu“...

Gde smo ono stali
Beda od pobede

Svašta smo sa Evropom preživeli: sankcije, bombardovanja, redove za vize, uslovljavanja i ucene... Ali sad je na redu završni udarac: zahvaljuju?i nepažljivom i neplaniranom radu brojnih previše kreativnih muzikalnih osoba, preteranoj pomo?i nacionalne televizije, dugogodišnjem pedagoškom radu srednje muzi?ke škole „Željko Mitrovi? – Pinki“, kao i suvišnom i nepotrebnom izvo?a?kom talentu jedne dobro ošišane i ?etiri još bolje isfenirane devojke: uvališe nam Evroviziju. Na svu našu muku i bedu, dobili smo pobedu.

Gde smo ono stali
Nema izbora

Pojedinci su ovih dana izražavali zadovoljstvo što se potpisnik ovih redova vratio u novine. “Sad imate toliko tema, možete da birate!”. A u stvari tema i nije puno. Jedna jedina, samo u razli?itim oblicima. Nema izbora. Što i nije loš naslov teksta, s obzirom na istorijske okolnosti… Nego, ajmo nekim redom:

Gde smo ono stali
Jedanaesti maj.

Samo da napomenemo da se približava 11. maj. I ako se ne dozovemo pameti, možemo naš 5/11 do?ekati nespremni kao jedna druga zemlja jedan drugi razlomak.

Voja Žanetić


Vojislav Žanetić rođen je nešto pred početak treće trećine dvadesetog veka (1963) u Beogradu, glavnom gradu nekoliko nepostojećih i jedne odskoropostojeće države.
Pisao je za Indeksovo Pozorište, Dnevni Telegraf, Evropljanin i Nin, a za Večernje novosti – od aprila 2007. – piše na drugoj strani, svake druge nedelje. Pošto je ovo pisanje uglavnom namenjeno odraslima koji čitaju novine, radi ravnoteže objavio je, poodavno, i jednu knjigu za decu – “Bića o kojima malo znamo”.
Oprobao se i kao kontroverzni biznismen: suvlasnik je i kreativni direktor marketing agencije MOSAIC. Tokom godina rada prikupio je i nekoliko nagrada iz novinarstva i oglašavanja. Državna ili crkvena odlikovanja, kao i zvanična društvena priznanja ničim nije zaslužio, pa ih nije ni dobio.
Ako bude vodio računa o svom zdravlju, pazio prilikom učestvovanja u saobraćaju i izbegavao stresove, uz još malo sreće živeće do svoje 88 godine – kao neki njegovi prethodnici, nešto slavniji u oblasti življenja.

Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti

Da li se i kako sećate 29. novembra?