Feljton

Jela se udaje za humskog vojvodu

Za osam godina suverenog vladanja Zetom, Jela se hrabro i bez ičije pomoći borila za spas svoje države protiv Mletačke republike, vodeće evropske pomorske i finansijske sile tog doba


Kad su žene vladale srbijom Predhodni nastavci

Kraljica Simonida, freska iz manastira Gračanica

1. Kraljice sa predivom u ruci

Srpska država u vreme vladavine Nemanjića, u srednjem veku, bila je strogo patrijarhalno i konzervativno društvo u kome nije bilo mesta za žene u državnoj upravi, politici i diplomatiji

Carica Jelena i car Dušan

2. Mudrost Dušanove žene Jelene

Moćni srpski car Dušan je odmah posle venčanja, početkom 1332. godine, svojoj ženi dopustio da učestvuje u njegovim političkim aktivnostima, gde je ona pokazivala dosta talenta

Kneginja Milica Hrebeljanović

3. Kneginja Milica uzima srpski tron

Kneginja Milica se posle kosovske tragedije hrabro prihvatila da u najtežim okolnostima preuzme vlast u posrnuloj Srbiji i obezbedila je nasledstvo svom maloletnom sinu Stefanu

Monahinja Jefimija prva srpska književnica

4. Bajazit traži Miličinu ćerku

Kneginja Milica je uspela da izmami od Bajazita obećanja da Turci neće proganjati Srpsku pravoslavnu crkvu i da će moći da prenese mošti kneza Lazara u kriptu njegove zadužbine manastira Ravanice

Milica predaje vlast Stefanu

5. Milica predaje vlast Stefanu

Sistem državne uprave za vreme vladavine kneginje Milice u Srbiji pre Stefanovog punoletstva nije bio komplikovan. Bio je uređen na tradiciji i pravnim osnovama Zakonika cara Dušana

 Sultan Bajazit I Munjeviti

6. Diplomatija monahinje Jevgenije

Kneginja Milica, kao monahinja Jevgenija, aprila 1398. godine, uspela je da ubedi sultana Bajazita da joj dozvoli da iz spaljene crkve u Vidinu prenese mošti Svete Petke u Srbiju

Olivera postaje Bajazitova miljenica

7. Olivera postaje Bajazitova miljenica

Kada je Bajazit zatražio ruku najmlađe kćeri kneza Lazara, kneginja Milica je to prihvatila pod uslovom da ona ne bude robinja u haremu, već jedna od četiri zakonite sultanije

Prestonica Beograd iz vremena Despota Stefana Lazarevića

8. Beograd postaje srpska prestonica

Posle Bajazitove smrti u zarobljeništvu 1403. godine, slomljena tugom za čovekom u koga je bila zaljubljena, i dvanaest godina života provedenih u haremu, Olivera je otišla u vizantijsku prestonicu

Despot Đurađ Branković

9. Smrt despota Stefana Lazarevića

U proleće 1409. Stefan je sastavio pesničku poslanicu od deset strofa čija početna slova prave akrostih "slovo ljubve", koja je despotu poslužila prvenstveno kao diplomatski akt

Mara Lazarević Branković

10. Razlaz Lazarevića i Brankovića

Princeza Mara je, kao i većina srednjovekovnih žena u Srbiji, živela u senci svog muža Vuka Brankovića. Posle njegove smrti je postala glava porodice i aktivna u pokušajima svojih sinova da povrate očevinu

Lik Irene (Jerine) Branković sa Esfigmenske povelje 1429. godine

11. Prokleta Jerina stiže u Srbiju

Mara Lazarević Branković je boravila u porodičnom dvoru u Vučitrnu, gde je sastavljala i potpisivala povelje, vodila trgovačke poslove, brinula o rudnicima i kovanju srebrnog novca

CARICA Jelena Dejanović Paleolog

12. Vizantijska carica Jelena

Od svih srpskih vlastelinki u celoj desetovekovnoj istoriji Istočnog rimskog carstva, jedino je kći Konstantina Dejanovića Dragaša imala čast da je zaprosi vizantijski car Manojlo II

Car Konstantin i njegova majka carica Jelena

13. Jelena uz muža upravlja carstvom

Venčanje Jelene i Manojla II obavljeno je u Hramu Svete Sofije 11. februara 1392. Po izlasku iz crkve krunisani bračni par je zasut zlatnicima. Od svih sinova Jeleni je najdraži bio Konstantin

Jelena Lazrević Balšić

14. Cenkanje Jele Balšić sa Mlecima

Jela Lazarević Balšić je bila treća kći kneza Lazara Hrebeljanovića i knjeginje Milice. Posle smrti muža Đurđa, preuzima upravu nad Zetom i vođenje rata s Mletačkom republikom

Svi feljtoni
Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti

Podržavate li inicijativu građana Kragujevca da trgovci i u vašem gradu nedeljom ne rade?