Feljton

Na pragu užasa koji čeka Evropu

Politički razgovori nisu bili jedina aktivnost Ćana i Milana Stojadinovića. Izlasci u noćne klubove takođe deo programa čiji je cilj bio da se stvori prava "atmosfera"


Diplomate u vrtlogu istorije Predhodni nastavci

Diplomate na Pariskom kongresu 1856. godine

1. Veština i mudrost pregovaranja

Predstavljanje jedne ljudske zajednice pred drugom, kao posebna i organizovana veština u modernom smislu te reči, može se pratiti tek sa izgradnjom moderne države, tačnije, od renesanse

OGORČENjE Jedino su Crna Gora i Bugarska bile zadovoljne Sanstefanskim mirom

2. Niko neće stvaranje Velike Bugarske

Najavom stvaranja "Velike Bugarske" - države od Egeja do Crnog mora pod ruskim protektoratom, po evropskim prestonicama, a posebno u Londonu, uzbuna je dostigla vrhunac

Jovan Ristić je u Berlin stigao sa pomešanim osećanjima

3. Put za Berlin je vodio preko Beča

Ostavljena od Rusa, Srbija je bila prinuđena da se okrene Beču i Budimpešti jer su se naši interesi sukobljavali sa turskim, engleskim, austrougarskim i sa ruskim...

Cilj berlinskog skupa je bio da se velike sile zadovolje

4. Svetski mir ugrožen zbog Grdelice

Kancelar Bizmark je vodio kongres nastojeći da istakne svoju ulogu arbitra i bavio se ključnim pitanjem, dogovorom Rusije s Velikom Britanijom, a zatim Rusije sa Austrougarskom

 Život za diplomate u Prištini bio je težak i opasan

5. Herojsko doba srpskih konzula

Savremenik kongresa Stojan Novaković gorko beleži: "Berlinski ugovor nama nije bio prijateljski. U njemu je srpski narod raspolućen; Srbija i Crna Gora odvojene su."

Dolazio je Srbima u Prištini na svadbe, zvan i nezvan

6. Nušić zida školu u Gračanici

Mnoga svedočanstva opisuju Nušićevu spretnost kada je prištinskog mutesarifa ubedio da se najboljim đacima iz srpske škole dodeli stipendija za studiranje u Carigradu

Milan Rakić i Branislav Nušić posao konzula u staroj Srbiji su odgovorno shvatili

7. Pesnik, diplomata i oslobodilac

Kao konzul u Skoplju i Prištini, Rakić je bio učesnik borbe za nacionalno oslobođenje. Obavljao je poverljive poslove i držao veze sa srpskim četnicima za njihovo snabdevanje u Makedoniji

Otvaranje Pariske mirovne konferencije 1919. godine

8. Pariska mirovna konferencija

Nikola Pašić nije delio iluzije o novom poretku, znajući da velike sile teško mogu da promene uobičajeno ponašanje kako bi se posvetile stvaranju idealnog sveta ravnopravnih država

Nikola Pašić i Mihajlo Pupin dali su veliki doprinos toku Pariske konferencije

9. Borba za granice nove države

Rezignirani Pašić pisao je u Beograd da delegati malih država ništa ne rešavaju, sem što ih, s vremena na vreme, saslušavaju kad su one na dnevnom redu bez prava da donose ikakvu odluku

Predsednici Italije Orlando, Velike Britanije Lojd Džordž, Francuske Klemenso i SAD Vilson

10. Versajski mir potpisan na Vidovdan

Srpska delegacija je u većini slučajeva mogla na računa na podršku Francuske, kao i na dobru volju predstavnika Amerike. Velika Britanija je bila malo zainteresovana za Balkan

Jovan Jovanović Pižon i Nikola Pašić

11. Sarajevski atentat i Veliki rat

Poslanstvo u Beču, od 30. juna, bilo je okruženo policijom i žandarmima, a osoblje je bilo pod neprekidnom prismotrom. Kretanje i komunikacije sa spoljnim svetom bili su otežani

Beograd na dan objave rata

12. Pašić: Učinili smo šta smo mogli

Poslanik Austrougarske u Beogradu baron Gizlingen je 23. jula Lazaru Pačuu uručio hitan ultimatum bečke vlade. I Austrijanci su priznali da je odgovor Srba bio majstorski diplomatski tekst

Ivo Andrić predaje akreditive Hitleru

13. Andrić - tihi, meki, prilagodljivi činovnik

Ivo Andrić: Nemci i Nemačka! To je najveća muka moga života, slom koji može značiti u čovekovoj sudbini ili prekretnicu ili smrt... što sam ja lično propatio od Nemaca i zbog Nemaca!

Ivo Andrić u Berlinu

14. Tihi poslanik u središtu oluje

"To su bili dani ljudskog ludila", zapisao je Andrić, "kada su se u svesti svakog čoveka sudarali pomućeni svetovi. Zlo je išlo u širinu i dalj, i pretilo da zatrpa svaku svetlost i utehu"

Ivo Andrić je podneo ostavku pre 27. marta

15. Zlo je išlo u širinu i udalj

Pogrešno je shvatanje da između sile i pokoravanja sili nema srednjeg puta i da valja izabrati jedno od to dvoje. Između sile i pokornosti vode mnogi putevi, i to su putevi dostojanstva

Stanislav Vinaver: Čudna i neuhvatljiva ličnost

16. Zanosi i prkosi atašea Vinavera

Vinaver je 1927. godine bio u našoj delegaciji u Društvu naroda u Ženevi, da bi dve godine kasnije dobio premeštaj u poslanstvo u Berlin, u svojstvu atašea za kulturna pitanja

Od nemačke muzike stvarana grubost

17. Od nemačke muzike stvarana grubost

"Materijalistička nemačka kultura ubijala je čoveka, koji je prodirao u njihove pivare sa Vagnerovom muzikom, gde se jelo sa besom i strašću, u dimu neke beskrajne metafizike" - pisao je Vinaver

Knez Pavle i Adolf Hitler

18. Berlinski dani Stanislava Vinavera

Vinaver je javljao Beogradu o paljenju Rajhstaga, o neuspesima političara da se suprotstave Hitleru, o bekstvu iz Berlina poznatih intelektualaca, poput Tomasa Mana

Crnjanski sa suprugom Vidom i prijateljem

19. Miloš Crnjanski, pesnik u diplomatiji

Osim posla sa novinarima, Crnjanski je tokom svojih diplomatskih misija na molbu predsednika Vlade Stojadinovića pisao i političke reportaže za list "Vreme"

Svi feljtoni
Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti

Da li mislite da će produženje raspusta za nedelju dana usporiti epidemiju gripa?