Feljton

Ceo svet strepi od novog terora

Sve je veća pretnja od nuklearnog terorizma, jer mnoge organizacije mogu da proizvedu "prljavu" ili "kofer bombu", čime bi mogle da kontaminiraju cele gradove, države i regije


Terorizam kao oblik političke borbe Predhodni nastavci

Ilustracija  Goran Divac

1. Italijanske olovne godine

U talas političkog nasilja u Italiji bili su umešani ekstremni levičari, neofašisti i mafija. Terorističke napade oragnizovali su i pripadnici obaveštajnih službi

Francuska je na udaru savremenih terorista

2. Zločinima privlače pažnju

Terorizam je smišljena upotreba nezakonitog nasilja radi usađivanja straha kako bi se postigli ciljevi koji su uopšteno politički, verski ili ideološki. Svet prinuđen da na teror odgovori terorom

Prvi sukobi su iznedrili terorizam

3. Počelo atentatom u Atini

Prvim zvaničnim terorističkim aktom mnogi smatraju, politički motivisano, ubistvo vladara Hiparha, tiranina Atine, 514. godine pre nove ere

Nisu štedeli ni decu i žene

4. Nisu štedeli ni decu i žene

Organizatori Oktobarske revolucije koristili su teror kao oruđe za borbu na međunarodnom planu i smatrali su da je nasilje jedini način da se modernizuje društvo

Naslovna strana "Tajma"

5. Masakr na aerodromu u Minhenu

Gotovo svi teoretičari i hroničari terorizma se slažu da je događaj na minhenskoj Olimpijadi jedna od najbizarnijih priča savremene istorije koja je obeležena tragičnim krajem. Uprkos tragediji, Olimpijske igre su nastavljene

"Narodni sud" osudio je Alda Mora na smrt

6. Milioni dolara od otmica

Za tri godine Crvene brigade su otele oko 300 ljudi, po pravilu bogataše. Cene otkupa kretale su se od tri do pet miliona dolara po osobi i za sve otete novac je isplaćen. Teroristi su sejali strah širom Italije

Petokraka i "kalšnjikov" su bili znaci raspoznavanja

7. Crveni teror u Nemačkoj

Mladi ljudi širom Nemačke odobravali su ono što je radila grupa Bader-Majnhof. Ankete su pokazivale da bi svaki treći omladinac pružio utočište teroristima u bekstvu. Andreas Bader 1970. spektakularno beži iz zatvora

ETA je raspustila operativne i logističke grupe

8. Ubistva, sabotaže i štrajkovi

Članovi ETA koristili su terorističke napade na vojne, policijske i civilne ciljeve radi skretanje pažnje svetske javnosti na njihove zahteve za stvaranje nezavisne Baskije. Evropski sud u Strazburu oslobađa teroriste

Uobičajena naslovna strana britanskih listova u prošlom veku

9. Jedan vek nasilja u Irskoj

Hapšenje šest osoba, u maju ove godine, zbog planiranja atentata na princa od Velsa i njegovu suprugu Kamilu, potvrđuje da irska teroristička priča još nije završena

Ubica ili profesionalni revolucionar

10. Karlos, najtraženiji begunac

Karlos je boravio 1975. u Beogradu. Predstavljao se kao arheolog Džordž Osharan. Ovo putovanje, veruje se, organizovao je alžirski predsednik Bumedijen u dogovoru sa Titom

Ljubu Miloša sprovode na suđenje 1948. u Zagrebu

11. Smrt je bila njihov zanat

Prva teroristička akcija izvedena je odmah posle rata. Iz Italije je 1945. na teritoriju Jugoslavije ušlo 20 ustaša, predvođenih Antom Moskovim i Jožom Rukavinom. Beograd je 1968. tri puta bio meta ustaških terorista

Sumanut rukopis ustaških terorista je bio prepoznatljiv

12. Pakao u bioskopu "20. oktobar"

Hrkač je priznao da je podmetnuo bombu, ali je kasnije povukao priznanje. Pojavila se i sumnja da je on preuzeo krivicu brata Boža, istaknutog člana ustaške emigracije. Ustaški teror je išao u susret "Hrvatskom proleću"

Švedska policija odvodi Miroslava Barešića i Anđelka Brajkovića

13. Ubistvo ambasadora Rolovića

Vlada Ulofa Palmea je oktobra 1985. preinačila doživotni zatvor ustaškom teroristi Miroslavu Barešiću, ubici ambasadora Rolovića, u osamnaest godina robije. Cilj ustaša je bio otmica ambasadora

Pripadnici Bugojanske grupe na obuci u Australiji

14. Pokušaj obnove ustaške države

U okršajima s Bugojanskom grupom poginulo 15 jugoslovenskih vojnika, teritorijalaca i milicionera, ali je i likvidirano 15 ustaša, a četvorica su zarobljena. Teroristi su obučavani u logorima u Nemačkoj

Glumac Marko Nikolić i otmičar Borivoje Jelić 25 godina kasnije

15. Ustaše otimaju "Jatove" avione

U svojim namerama da izazovu haos i nerede na teritoriji Jugoslavije, ustaški teroristi su stalno primenjivali nove vidove terora: od otmica aviona do napada na javna mesta. Ustaše nisu odustajale od dizanja ustanka

Kamere su zabeležile trenutak kada je ubijen jugoslovenski kralj

16. Kralj je morao da umre u Marselju

Pokušaj ubistva na Aleksandra osujećen je 1933. u Zagrebu. Savet Lige naroda posle marseljskog atentata osnovao je komitet eksperata

Zgrada turske ambasade ispred koje se desilo ubistvo

17. Atentat na turskog ambasadora

Dvadesettrogodišnji Haručion Krikor Levonijan i dve godine mlađi Rafi Aleksander el Bekijan, 9. marta 1983. u 11 sati pre podne, ispalili su smrtonosne hice u Galipa Balkara

Uobičajena slika sa ulica egipatskih gradova

18. Auto-bombama na nevin narod

Egipatski islamski džihad, aktivno deluje preko tridesetak godina i povezan je sa mrežom Al kaide. Ova organizacija je odgovorna je za ubistvo egipatskog predsednika Anvara Sadata

U svetu ništa više nije isto posle 11. septembra 2001.

19. Samoubice napadaju Ameriku

Pripadnici terorističke grupe Al kaida oteli su četiri američka aviona. Dva su, kao japanske kamikaze, u razmaku od 17 minuta, udarila u Svetski trgovinski centar, u Njujorku

Bin Laden, milioner i terorista

20. Objava rata Americi i Zapadu

Al kaida povezuje različite islamske terorističke organizacije i njen krajnji cilj je stvaranje islamske države, koja bi bila uređena prema šerijatskim zakonima

U poslednjih 30 godina bilo je oko 30.000 terorističkih akcija

21. Nepriznata država seje smrt

Prema nekim teoretičarima, ISIL je iznikao iz ideologije Muslimanskog bratstva, prve postotomanske islamističke grupe koja je nastala kasnih dvadesetih godina 20. veka u Egiptu

Svi feljtoni
Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti

Da li dovoljno i na pravi način odajemo počast herojima Drugog svetskog rata?