Feljton

Sa Dražom je umrla čast mnogih

Draža je počinio jednu grešku - poražen je u građanskom ratu u kome su bile suprotstavljene dve jugoslovenske strane i dve ideologije. Da je pobedio, bio bi heroj, pobeđen, postao je izdajnik


Draža Mihailović - smrt duža od života Predhodni nastavci

Partizani i četnici sprovode zarobljene Nemce 1941. u Užicu

1. Suprotnosti oko strategije

Dražino hvatanje, suđenje i likvidiranje predstavljalo je najveću tajnu bivše Jugoslavije. Ta tajna preživela je i Tita i njegovu partiju i državu. Mihailović je odbio Nedića, ali je prihvatio pregovore s Titom

Završni deo pisma vladike Velimirovića Mihailoviću

2. Moskva kontroliše Tita

Mesec dana posle prvog susreta, Mihailović i Tito su se sreli i drugi put. Bio je to njihov poslednji susret od koga se mnogo očekivalo, jer mu je prethodila višenedeljna povremena saradnja dveju ustaničkih vojski u Srbiji

Nemci pored poubijanih četnika kod Kraljeva

3. Burazeru, pa mi volimo Ruse

Posle poslednjeg susreta Draža Mihailović naredio da se odustane od ubistva Tita, jer mu je on svojom oficirskom čašću garantovao život i da mu se ne sme ništa loše desiti.

Dragiša Vasić je bio jedini politički oslonac u Dražinom štabu

4. Tito naređuje napad na Požegu

Tito: Saznali smo da Mihailović priprema napad na Užice. Da bismo to sprečili, naše snage su 2. novembra u 4 sata ujutro dobile zadatak da izvedu kontranapad. Naletele su na 800 četnika i potpuno ih razbile

Prva poternica u okupiranoj Jugoslaviji

5. Nemačka poternica za Dražom

"Dejli mejl" i "Dejli telegraf" su pisali da je general Mihailović primer Evropi, "Tajms" ga je upoređivao s Robinom Hudom, a o Srbiji se govorilo kao o duši pobune protiv osovinskih zavojevača

Ivan Fregl i Aleksandar Mišić

6. Smrt majora Ivana Fregla

Jugoslovenska vojska u otadžbini i izbeglička vlada proglasili su oslobođenje svih Južnih Slovena, ujedinjenih pod okriljem zajedničke majke - Velike Jugoslavije, kao osnovni ratni cilj

Plakat za pomoć izbeglim Srbima

7. Svađe zbog ustaških zločina

Zbog tih "specijalnih prilika", savezništvo četničkih jedinica i partizana u Bosni i Hercegovini trajalo je sve do proleća 1942, a sporadična saradnja odvijala se čak do kraja septembra 1944. godine

Građanski rat i preko Drine

8. Građanski rat i preko Drine

Tito je štabu Nevesinjskog odreda naložio da četničke organizacije ne smeju da postoje na njegovoj teritoriji i da je "njihovo likvidiranje isto tako važno kao likvidiranje okupatora"

Draža Mihailović sa simpatizerkama njegovog pokreta

9. Oštar trn u oku nacista

Amerikanci su generala Dražu Mihailovića, njegovog američkog kolegu Daglasa Makartura i sovjetskog maršala Semjona Timošenka proglasili najuspešnijim ratnim vojskovođama 1942. godine

Slovenac saradnik četnika Stanislav Rapotec

10. Dražini borci antifašisti

Odluka italijanskog generala Roate da četnicima preda lokalnu vlast u delu Dalmacije i istočne Hercegovine bila je priprema terena za prelazak Italije na stranu saveznika

Draža Mihailović sa muslimanima u okolini Doboja

11. Hiljade Hrvata u četnicima

Slovenački doprinos Jugoslovenskoj vojsci bio je veliki, dali su četiri generala, šest pukovnika, šest potpukovnika, 16 majora, 28 kapetana, 32 poručnika i 16 potporučnika

Nemačko saopštenje iz decembra 1942. godine

12. Kratak spoj na vezama sa Londonom

Od 128 depeša koje je Mihailović od jeseni 1941. do proleća 1942. poslao predsedniku jugoslovenske izbegličke vlade, čak 54 nikada nisu stigle do onoga kome su bile namenjene

Draža Mihailović sa svojim borcima u Bosni

13. Za Tita Draža najopasniji

Maja 1942. godine general Mihailović je izbegličkoj vladi javio ono što mu je odavno bilo jasno

General Mihailović sa uglednim muslimanima iz Bijeljine

14. Sukobi sa Nedićem i Ljotićem

Dražine snage u Srbiji više su podsećale na predratnu subordinisanu vojsku, a u drugim krajevima Jugoslavije četničke formacije su više ličile na organizaciono nepovezane vojne jedinice

General Mihailović sa borcima u Bosni

15. Draža najopasniji protivnik

Hitler je 18. decembra 1942. godine izjavio poslova da "sve četnike treba potpuno uništiti i protiv njih se treba boriti najbrutalnijim sredstvima". Kardelj piše Loli Ribaru: Dražu tući svim sredstvima

Šarl de Gol odlikovao generala Mihailovića

16. Čerčilov ultimatum Draži

Kralj Petar Drugi: Važno je da vi u zemlji ne počinjete nikakvu veću akciju dok za to ne dođe čas. Okupljajte se oko đenerala Draže Mihailovića. Saveznici ne veruju da je proliveno dovoljno srpske krvi, traže još

Tito i Milovan Đilas

17. Titova saradnja sa Nemcima

U ponuđenom Titovom sporazumu s Nemcima piše: Partizani su spremni da sa oružjem u ruci istupe protiv svakog neprijatelja na kojeg Nemci ukažu, pa isto i protiv Engleza prilikom iskrcavanja

Mihailović je odbio da Britanci komanduju njegovim jedinicama

18. Zarobiti Dražu živog

Jednom puku nacističke divizije "Brandenburg" naloženo je da s pripadnicima presvučenim u četničke uniforme uhvati generala Dražu Mihailovića, njegov štab i zarobe kompletnu arhivu

Dražina glava je vredela 100.000 zlatnih nemačkih maraka

19. Englezi prećutali Dražinu ucenu

U Ratni dnevnik Vermahta zapisan je podatak o najmasovnijem streljanju boraca: Zbog sabotaža i prepada izvršenih u Srbiji, u znak odmazde streljano 605 četnika Draže Mihailovića

Britanski general Čarls Armstron u okolini Čačka 1943. godine

20. Brutalan zločin na Lošinju

Odmah posle kapitulacije Italije, Ivan Gošnjak i Vladimir Bakarić naredili su da se izvrši jedno od najtežih partizanskih zverstava. Draža: Verujem, da nije Nemaca, Englezi bi bili najgori narod

Velika trojka odlučila o sudbini Jugoslavije u Teheranu

21. Čerčil se udvara Moskvi

Britancima je Jugoslavija bila meta za potkusurivanje sa Staljinom, isto kao što im je 1941. bila u sukobima s Nemcima, pa su zato podržali Tita. Istorijske odluke u Jajcu donete su bez predstavnika iz Srbije

Draža Mihailović na jednoj od poslednjih smotri njegovih jedinica

22. Ruski agent predsednik vlade

Rezident sovjetskih obaveštajaca u SAD Vasilij Zarubin je još 1942. zavrbovao Ivana Šubašića i Savu Kosanovića za tajne agente i tom prilikom dodelio im agenturna imena Seres i Kolo

General Mihailović stiže u selo Ba

23. Sumnja u budućnost Jugoslavije

Draža: Ja duboko sumnjam u budućnost i održivost monarhije u budućoj Jugoslaviji. Ali ma kako se rat svršio, ovo rastrojstvo koje mi imamo u državi, trajaće još dugo. Unutrašnje borbe biće teške

Mihailović sa borcima u Bosni

24. Pobedićemo kad izginemo

U proleće 1945. uslovi za preživljavanje Mihailovićeve vojske bili su sve nepovoljniji, činjenice su išle jednim, a on drugim putem Strah i panika osvajali su sve veći broj Dražinih pripadnika

Sinovi kod oca, Branko (drugi) i Vojislav (četvrti) sleva

25. Slom četnika na Zelengori

Britanska pomoć u oružju, municiji i namirnicama i britanska propaganda omogućile su da Titov Vrhovni štab i njegove partizanske jedinice osvoje sopstvenu zemlju

Dogovor uz tri pileta: Kalabićeva Gorska garda

26. Sloboda je donela strah

Za lov na Mihailovića formirana dva štaba, jedan u Beogradu kojim je rukovodio Ranković, i drugi, u Višegradu, u kome su bili Jovo Kapičić, Rankovićev pomoćnik i jedan od šefova Ozne Vladan Bojanić

Hapšenje generala Mihailovića marta 1946. u Beogradu

27. Braćo, Srbi, ubijte me...

Poverljivi engleski izvori u Beogradu saznali su i da je prema generalu Mihailoviću primenjen specijalni sistem mučenja, čiji su tvorci bili šefovi predratne beogradske i zagrebačke policije, Lazić i Bedeković. Na dan hapšenja Draže Ozna je promenila ime u Udba

Draža sa članovima američke vojne misije 1944. godine

28. Osuđen pre hapšenja

Aktivnosti komunističke partije nisu postojale pre i za vreme napada Nemaca, Italijana, Bugara i Mađara na Jugoslaviju sve dok nije stigao signal iz Moskve posle nemačkog napada na Rusiju

Mihailović u dvorištu Doma garde

29. Suđenje Mihailoviću u Njujorku

Valter Mensfild: Pukovnik Bejli i ja smo 11. septembra 1943. sa hiljadu četnika učestvovali u borbi s Nemcima u Prijepolju, koja je trajala pet sati. Četnici su 3. oktobra 1943. napali Nemce u Višegradu

Svedočenje iz prve ruke: Draža i pukovnik Mekdauel

30. Žrtvovali selo zbog pilota

Robert Mekdauel: Zaplenjeni nemački dokumenti potvrđuju činjenicu da su nemački pokušaji da preko bivših saradnika generala Mihailovića uspostave dodir s njime, uvek propadali. Većina seljaka i intelektualaca volela je Dražu Mihailovića

Umro sa ubeđenjem da je bio na pravom putu

31. Koliko ti dugujem, Bože moj

Pošto je odbijena molba za pomilovanje, u noći između 16. i 17. jula 1946. godine streljan je general Mihailović. Suđenje Draži je predstavljalo staljinistički sudski proces

Svi feljtoni
Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti

Da li mislite da će produženje raspusta za nedelju dana usporiti epidemiju gripa?