Feljton

Poslednje putovanje

U vreme boravka u Sokobanji Sremac se inficirao, da bi 13. avguta 1906. preminuo od posledica te infekcije.


SEVER I JUG STEVANA SREMCA Predhodni nastavci

1. Figura po Matošu

Bijaše visok, zdrav, lijep ?ovek "bez felera", oslikao ga je Antun Gustav Matoš. Obuka jedno kapu?e, t’na?ko, jedne kratke pantalone, se?ao se Kal?a lovdžija.

2. Puno srce - Sente

Ro?en u Vojvodini na obali Tise, u Senti, sa podjednakim zanosom pisao je i o životu u Vojvodini, kao i o životu tek oslobo?enog juga Srbije, a na kraju i o samoj prestonici - Beogradu. Veoma rano Sremac je ostao bez roditelja, pa je brigu o njemu preuzeo ujak Jovan ?or?evi?.

3. Detinjstvo kod ujaka

Posle smrti roditelja, o Stevanu se starao njegov ujak Jovan ?or?evi?, autor himne "Bože pravde". Majka Stevana Sremca bila cincarskog porekla

4. Đak velike škole

Stevan Sremac je veoma voleo svoj rodni grad Sentu i ponosio se njom. Iz tog razloga, mnogo kasnije, u Srbiji potpisivao se sa Sen?anin.
Ipak, napustivši ovaj grad kao dete, više nije dolazio da ga vidi. Na istorijsko-filološkom odseku Velike škole Sremcu su predavali Dani?i?, Novakovi?, Boškovi?... Distanca prema socijalisti?kim idejama onoga doba.

5. Ratnik đačke čete

Ose?aj pripadnosti naciji bio je kod Sremca izuzetno izgra?en, i u trenutku kad je Srbija odlu?ila da krene u oslobodila?ki rat od Turaka, 1876-1878. godine, on nije imao nikakvu dilemu, ve? se odmah priklju?io tom pokretu. Profesor Milan Kujundži?, u književnosti zvani Aberdar, osnovao je tada takozvanu ?a?ku bateriju i Sremac se u nju, me?u prvima, dobrovoljno upisao.

6. Povratak u Niš

Vlastima nisu bili po volji Srem?evi satiri?ni tekstovi u "Staroj Srbiji", pa je iz Niša premešten u Pirot. Posle dve godine, ministar prosvete vra?a ga u grad na Nišavi. Stanovnicima ovog tada ne tako velikog grada izuzetno se dopalo to što Stevan Sremac, iako "gospodin iz Preka", nije izbegavao druženje sa obi?nim narodom.

7. Oštar Skerlić

Jovan Skerli? je Srem?eve pripovetke ocenio osrednjim, ?ak površnim, sa bledim lokalnim koloritom. Slikanje obi?nog ?oveka u realnom okviru davalo je rezultate

8. Sremac iz Bačke

Sremac je u Niš došao druge godine po oslobo?enju od Turaka. Postavljenje za predava?a u niškoj gimnaziji, bilo je od izuzetnog zna?aja za karijeru ovog pisca, ali i za grad koji je tek po?eo da diše novim slobodnim životom. Kada se pisac jednom prilikom predstavio kralju Milanu, ovaj je to prokomentarisao: "Sremac iz Ba?ke, predava? u Nišu, ne razumem".

9. Toj beše život

Svi likovi "Ivkove slave" postojali su u stvarnom životu, samo što su nekim promenjena imena. Gazda Živko (Ivko) jorgandžija umro je, i sahranjen, u Be?u.

10. Zebnja zbog "Slave"

Rukopis "Ivkove slave" Sremac je predao izdava?u Nedi?u, ali se danima nije usu?ivao da poseti urednika, strepe?i da pripovetka nije za štampanje

11. Uzdasi za bećarom

Za profesorom niške gimnazije uzdisale niške ubavice. Stevan Sremac je u ve?em delu svog života bio boem. Veoma lako i dobro uspevao je da uskladi profesuru i boemiju, pa mu je kafana služila kao mesto za odmor, ali i kao bogati izvor za po?etak rada na nekom od književnih dela.

12. Tri Sremčeva grada

Sremac je malo putovao, ali su njegova omiljena mesta, pored Sente i Niša bili Mostar, Dubrovnik i Sokobanja. U Mostaru je drugovao sa Aleksom Šanti?em, Svetozarom ?orovi?em, Atanasijem Šolom, popom Jovanom Proti?em, Vasom Radulovi?em i mnogim drugim. ?udio se kako su njegove pripovetke iz niškog kraja prihva?ene u jednom tako dalekom kraju, za koji je mislio da je posve druga?iji. Me?utim, njegova "Ivkova slava" doživela je veliki uspeh i u Mostarskom pozorištu.

Svi feljtoni
Prikaži 10 vesti Prikaži sve vesti

Gde slavite uskršnje praznike?