O PLANIRANOM atentatu na predsednika Tita, po nalogu NKVD, odnosno Staljina, gde se kao atentator pojavljuje Ivan Krajačić Stevo, pisalo je nekoliko autora (Stjepan Đureković, dr Aleksandar Matunović, Vjenceslav Cenčić i Marijan F. Kranjc), odnosno izneto je nekoliko varijanti o ovom planiranom atentatu.

Vjenceslav Cenčić u knjizi "Titova poslednja ispovijest", u delu "Stenogram razgovora Tita i Kopiniča na Vangi 1979. godine", iznosi sledeću verziju ovog planiranog atentata:

TITO: Stevo i moja sentimentalnost prema njemu. Ne znam da li sam bio baš sentimentalan, bolje bi se moglo reći, tolerantan. Evo ti samo jedno, a vezano je za Stevu. On je za vreme rata puno toga pričao o meni i o našem predratnom poznanstvu. A vidiš, ja njega poznajem od dana kad je u Vrhovni štab doveo starog Ribara - septembra ili oktobra meseca 1942. godine. Činjenica je da sam ja za njega znao od 1935. godine, jer sam mu pisao karakteristiku da bude primljen u službu NKVD.

POSLE rata, pa i u toku rata, on se priključio onim kadrovima koji su bili nacionalistički orijentisani. Došao je puno puta u iskušenje, a posebno kad je bio u pitanju Hebrang. Ti si sam rekao da je nakon Srebrnjaka on, kao rezident, preuzeo Centar NKVD u Jugoslaviji. I vidiš, 1948. godine od Staljina je dobio nalog da me ubije. On bi to učinio da nije doznao, ne znam od koga, da si me ti (Kopinič) upozorio na takvu opasnost. Došao sam u Zagreb i odlučio sam da ga isprovociram. Rekao sam mu: "Ajde, Stevo, da se provozamo do Samobora. Ja ću voziti."

Pristao je. Stao sam na neko parkiralište na strmini i rekao mu: "Stevo, izvrši Staljinov zadatak!" Stevo je probledeo i iz futrole izvadio pištolj i Staljinovu depešu, rekavši mi: "Stari, ja sam izvršio svoj zadatak." Od tada, ja sam imao tolerantan stav prema njemu.

DR ALEKSANDAR Matunović u knjizi "Enigma Broz - ko ste vi, druže predsedniče" tvrdi da mu se predsednik Tito, prilikom jedne šetnje, požalio da je Staljin nekoliko puta pokušao da ga likvidira: jednom uz pomoć svog lekara, a kasnije posredstvom jednog njegovog dobrog prijatelja. "Obzirni" pukovnik nije želeo da dosađuje maršalu, ali je, navodno od dr Brecelja naknadno saznao detalje o ovom planiranom atentatu, koji je trebalo da izvrši Ivan Krajačić Stevo:

Tito je ispričao Kardelju da su on i Krajačić jednog dana na Brionima šetali zajedno. Krajačić je rekao Titu:

"Stari, dobio sam jedan važan zadatak od mojih naredbodavaca."

Na to je Tito odgovorio: "Znam o kome se zadatku radi. Dobio si zadatak da me likvidiraš."

"Da", odgovorio je Krajačić.

"A kada treba to da učiniš? Jer, vidiš da sam ja pod stalnom pratnjom."

"To treba da učinim kada ti budeš u poseti stranoj zemlji. Treba da pištoljem sa prigušivačem likvidiram tvoga ordonansa i tebe."

"A Jovanku?", zapitao je Tito.

"Što bih nju pa štedeo", odgovorio je Stevo Krajačić. "Pošto sam ti sve ispričao", nastavio je Krajačić, "sada ću ti dati za uspomenu revolver kojim je trebalo da to uradim."

Iz džepa je izvadio revolver i predao ga Titu.

Tito mu je rekao: "Stevo, ovim si dokazao da nisi bio spreman za taj čin, ali te molim da mi iskreno kažeš da li si i jednog trenutka - momenta bio u dilemi?"

"Ne, nijednog momenta", odgovorio je Krajačić. "Sada samo razmišljam kako da opravdam svoje neizvršenje zadatka, ali za to još ima vremena."

U vezi sa ovom verzijom atentata na Tita teško je poverovati da je profesor Brecelj mladom vojnom lekaru Matunoviću, koji je bio član lekarske ekipe samo nekoliko godina, "poveravao" predsednikove vojne i državne tajne.

VJENCESLAV Cenčić u knjizi "Atentati na Tita", pozivajući se, odnosno citirajući deo iz knjige Stjepana Đurekovića "Ja, Josip Broz Tito", detaljno govori o "Stevinoj istini" o ovom atentatu:

"Ti znaš, Stari, da sam ti ja uvek bio veran. A i ovo sada dokaz je toga. Molim te da mi veruješ i znaj da ću ti od danas još vernije služiti."

"Ti znaš da sam ti uvek verovao i da sam te jako cenio", i nadalje ga je hrabrio Tito, iako mu je to natezanje već počelo ići na živce.

"Vjeruj mi, nisam kriv. A sad ću ja tebe spasiti, a potom ti moraš mene spasiti."

"Sad te više ništa ne razumem", reče Tito, iako je počeo naslućivati ono strašno.

"Ovo sam ti zapravo morao reći još prije i osećam se zbog toga krivim pred tobom", nastavi Krajačić. "Ti znaš, Stari, da sam ja u uskoj vezi sa NKVD, jer sam ti to više puta stavio do znanja i čak sam te povremeno obaveštavao o tome što Rusi poduzimaju da bi nas špijunirali. Rekao sam ti to da Rusi vrbuju za sebe naše ljude i to u svim porama društva, čak i one na najvišim položajima."

"I zašto mi to sada pričaš kad znaš da mi je to dobro poznato?"

"Zato što bi se ipak začudio kada bi znao koji su sve naši drugovi eksponenti NKVD."

"A ti ih znaš?"

"Znam ih podosta. Eto, na primer, to su Žujović i Hebrang."

TITO je znao da Hebrang pripada tom društvu, a u Žujovića je mogao samo sumnjati, pa se sada zgrozi od pomisli na stvarnost koja ga okružuje. Ipak upita: "A znaš li još kojega?"

"Mislim da ih znam skoro sve. A znaš kako?" Tu Krajačić napravi kratku stanku da bi ponovo obrisao znoj sa čela, pa reče: "Tako što sam ti ja poverenik NKVD za Jugoslaviju. Vidim kako si se zbog ovog prenerazio. Ali saslušaj me barem do kraja."

"Samo govori", reče Tito i sam sada obliven ledenim znojem, te za svaki slučaj stavi ruku na revolver u ladici stola.

"Sada sam se došao poveriti, jer vidim da nastaje prekretnica. To će biti povijesna prekretnica za našu zemlju i za mnoge od nas, a ja zbog raznih razloga ne bih hteo biti na drugoj strani. I, zbog toga, ne samo što sam došao tebi poveriti nešto, nego sam došao i da s Rusima raskrstim, te da te zamolim da mi u tome pomogneš.

SADA znam da sam potpuno u tvojim rukama i da me možeš čak i ubiti. Znam i da sam te razočarao i da ne trebaš imati prema meni samilosti. Ali, pričekaj, jer ti nisam još sve rekao, i to ono najvažnije!"

"A to je", ote se Titu dok mu srce još jače zalupa, i kod tog sada čak izvuče revolver na sto da bi sagovornik bio potpuno svestan svoje situacije.

A KRAJAČIĆ, kao da revolver ne primećuje, apatično nastavi: "Ti dobro znaš da ja nisam nikakav svetac, ali ovo mi se zgadilo. Dobio sam nalog da te ubijem. Opunomoćenik moskovske centrale NKVD je specijalno neki dan doputovao da bi mi saopštio da je to nalog osobno druga Staljina..."

"Staljina?", zaprepasti se ipak Tito. "Da me ubiješ?"

"Da, i ako to ne izvršim, zapretio mi je, ubrzo ću se i sam naći na onome svijetu", izgovori pri kraju sve isprekidanije zbog uzbuđenja i straha. "To je izgleda u svemu trebalo biti repriza ubistva Trockog."


ČISTE IZMIŠLjOTINE

ČUDNO je da Tito o informacijama koje je dobio, da Staljin preko Ivana Krajačića Steve sprema atentat na njega, nije obavestio Rankovića, tada šefa Udbe, koga je inače o svim sličnim događajima redovno obaveštavao. Matunović u svojoj knjizi piše da, posle ovog događaja, Krajačić nikada nije bio u Titovoj pratnji prilikom putovanja u inostranstvo. I ova tvrdnja, kao i brojne tvrdnje u njegovoj knjizi, čista su izmišljotina (npr. u vezi s pogibijom Džemala Bijedića, operacije predsednika Tita na Brdu kod Kranja...)