SRBI su vešti i snalažljivi pregovarači. Smešteni na granici dveju civilizacija, bili su prinuđeni da se bore za svoj opstanak izvodeći vešte kombinacije i svakojake manevre. Ta osobina se prenela i na biznis, i na politiku, i na svakodnevni život. Ponekad to smatraju nečim negativnim. Češće to vide kao nešto što se samo po sebi razume. Ako hoćeš da živiš - moraš da se snalaziš.

Kada vas Srbin u nešto ubeđuje, gotovo uvek podvlači da on, za razliku od drugih, drži reč. Ponekad je rezultat takvog insistiranja psihološki efekat sasvim suprotan od očekivanog.

Očekuje se da obećanje koje vam da Rus bude ispunjeno. Ako se dogodi drugačije, za takvog čoveka kažu da ne drži reč. Obećanje koje da Srbin, daleko je od toga da se uvek ispuni. Srbi se prema tome odnose sa razumevanjem.

* * *

Radno vreme u srpskim zvaničnim ustanovama, po pravilu, završava se oko četiri sata posle podne. U praksi to znači da svako važno pitanje treba rešiti pre podne. U suprotnom, njegovo rešenje biće odloženo za sutradan.

Vikend i praznici su u Srbiji svetinja. To je vreme da se ode na svoja "imanja" - vikendice.

* * *

GOSTOLjUBIVI su Srbi i velikodušni. Nemaju običaj da sitničare. Recimo, u radnji vam lako mogu oprostiti ako nemate 10-20 dinara. Uostalom, takav stav važi i u suprotnom smeru. Uz izvinjenje.

* * *

Ovde i dalje vlada patrijarhat. Pritom, žene su veoma poštovane i uvažavane. Za razliku od Rusa, srpski muškarci nisu toliko kavaljeri. Po pravilu, retko pruže ruku devojci pri izlasku iz autobusa, retko otvaraju vrata, ustupaju mesto. Prilikom razvoda, Srbin ne ostavlja decu majci tako lako kao Rus. Bez obzira na to, 90 odsto rusko-srpskih brakova čine brakovi Srba sa Ruskinjama.

* * *

U RUSIJI se vodi veoma aktivna borba protiv pušenja. Uveden je strog zakon koji reguliše upotrebu cigareta, stalno se povećava njihova cena, strogo su regulisane pušačke i nepušačke zone u restoranima. U Srbiji se pušenje nigde posebno ne ograničava, ima veoma mnogo pušača. To je dobro samo za američke fabrike duvana.

Srbin ponekad ne može sebi da uskrati "zadovoljstvo" da popuši pola paklice cigareta uz doručak, ručak ili večeru. Pritom je zanimljivo što table s natpisom "Dozvoljeno pušenje" (po analogiji sa "Zabranjeno pušenje") potpisuje Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. I zaista, kako se suzdržati kad Ministarstvo zdravlja "nema ništa protiv"?

Postoji i mnoštvo drugih problema s kojima se suočavaju naše dve prestonice. To su slični problemi, kojih pre svega treba biti svestan.

Dobro bi bilo da učimo jedni od drugih.

* * *

ČESTO Srbi izvode velike pse, među njima čak i borbene rase, bez povoca, čak i u parkove koji nisu za to namenjeni, parkove u kojima trče mala deca bez nadzora roditelja. Korpa za pse je ovde prava retkost.

U srpskim medijima svaki čas se pojavljuju vesti o napadima pasa lutalica na ljude. U Sremskim Karlovcima rotvajler je napao i ugrizao dvoje dece. I u Rusiji je bilo tako ranije, ali je problem uspešno rešen zahvaljujući programu sterilizacije pasa i specijalnim prigradskim azilima, koji sada postoje praktično u svakom gradu. U ruskim gradovima više skoro da nema pasa lutalica.

* * *

U Srbiji ne postoji običaj da se ljudi izuvaju prilikom dolaska u goste. Čak ni zimi! U Rusiji pravila lepog ponašanja nalažu da se skida obuća prilikom posete, da se ljudi preobuju ili obuju papuče.

* * *

SARADNICI Ambasade se leče na Vojnomedicinskoj akademiji.

Pošto je moja žena lekar i govori srpski, ona je, u slučaju potrebe, bila veza sa VMA. Naša ambasada je ipak prilično velika, još je tu i Trgovinsko predstavništvo, Ruski dom, škola, biznis.

Izuzetno profesionalnim pokazali su se glavni lekari i medicinske sestre VMA. Mnogi govore ruski. Pred godišnji odmor upitali smo načelnika VMA kakav suvenir da mu donesemo iz Moskve. Začudili smo se odgovoru.

Zamolio nas je da mu donesemo zbirku pesama Nikolaja Gumiljova (velikog pesnika, muža Ane Ahmatove, svetskog putnika kog je 1921. streljao ČK, organ državne bezbednosti). Obavezno sa pesmom "Otrovan". Pesma, uzgred, nije o medicini, već o fatalnoj ljubavi.

* * *

SLABIJEM polu u Srbiji poslodavac može dozvoliti da za rođendan ne dođe na posao. U Rusiji se to ne praktikuje. Uz to, rođendan u Srbiji i Rusiji su dve različite stvari. U Rusiji je to jedan od najvećih porodičnih praznika. Da ne govorimo o jubilarnim rođendanima. Tada taj praznik nije samo porodični. Gotovo da je državni.

GOSTI u Srbiji. Na porodičnim i poslovnim svečanostima ne drže se zdravice. Ne postoji ruski pojam zdravice u smislu podužeg govora. Izuzetak su protokolarni događaji ili slava (kad "zdravice" izgovara sveštenik).

Na svadbi nema lica koje je zvanično zaduženo da kontroliše događaj niti program događaja. Pokloni se daju anonimno, uglavnom je to novac koji se u nepotpisanim kovertama ubacuje u sandučić.

Najpopularnija mini-zdravica je: "Živeli!".

TIPIČAN slučaj u Srbiji. Kada smo bili u Somboru, moja žena i ja smo svratili u jedan restoran na obali "kanala" i poručili ručak. Stolu je prišao jedan bračni par koji je sedeo prekoputa, pozdravio nas, želeći da se uveri da li sam to ja, ambasador Rusije. Nakon sat vremena, kada smo zamolili račun, kelner nam je rekao da je sve platio gospodin koji je sedeo za susednim stolom a koji je već bio otišao. Njegovo ime kelner nije znao.

Na takav postupak nailazili smo više puta: i u Novom Sadu, i u Pirotu, pa čak i u kafeu hotela "Moskva". Imena tih ljudi su nam i dalje ostala nepoznata.

Samo smo jednom uspeli da otkrijemo ko je platio za nas u "Franšu". Ispostavilo se da je to bio Dragan Marković Palma. Bilo je nemoguće ne primetiti u "Franšu" krupnog političara. Kasnije, na moje direktno pitanje, on je "priznao" da je to učino. Hteo je, reče, da učini nešto prijatno. Tako da sam ja sada njegov dužnik. Premda, u Moskvi stanujem u ulici Palmea. Možda otuda takav gest političara Palme?